Vrijeme je za preslagivanje kockica, a ja sam ljuta. Ljuta sam jer sam mogla i trebala biti sretna žena. A jesam li? E pa to se i ja pitam ovih dana! A ako se to moram pitati onda očito nešto nije u redu. Ljuta sam na njega jer se usudio umrijeti. Baš. I na čije rame ja sad da naslonim glavu dok samnom gleda Juliu u Zgodnoj ženi? Tko će zajedno samnom pustiti suzu na zadnjoj sceni i reći: Ovako ću se ja tebi popeti na prozor? I vitez spasi princezu, a ona onda spasi njega. Ja sam njega možda i spasila. Pokazala mu koliko je moguće voljeti, bez obzira na sve. A tko će spasiti mene? Na koga ću se ja moći nasloniti kada i ako dođu teški dani? Baš sam ovih dana ljuta na njega. Ne može se samo tako otići i ostaviti ljubav koju nikada prije nisi imao. S kumom sam neki dan pila kavu i bila sam i na njega ljuta jer je tu i jer je živi podsjetnik da te više nema i neće te biti. Čula sam se s tvojom mamom koja je u bolnici u Zagrebu i na nju sam bila ljuta. I na sebe sam ljuta jer se ne mogu prestati ljutiti na tebe. Da, tako nekoga zavoliš i pustiš da on zavoli tebe, a onda odeš. I to odeš da se više nikada ne vratiš. I znam ja ono tvoje: I s neba ću te čuvati ljubavi. Vidim. Zato sam toliko ljuta i zato se raspadam po šavovima, zato sanjam da si živ i da si ozdravio, zato sanjam kako ti Princeze trče u zagrljaj a ja te gledam bojeći se trepnuti. Baš sam ljuta ovih dana. Nije trebalo tako biti. Obećao si. Nije trebalo tako biti. Trebali smo sad zajedno peći palačinke, gledati plačkaste filmove i zaspati jedno pored drugog. Trebali smo...A i ja sam odustala od borbe, obukla se u bol i tugu. Kao zid i kao zaštitu. Dok nije došao netko tko je prepoznao koliko je taj zid slab. Jer, kako Hornby kaže: Jednom kad nekoga pustiš gotovo svatko može ući. Ja se nisam borila tada. Odustala sam i zato sam bila ljuta i na sebe. Za sve sam te okrivila i bila ljuta. Više nisam i ne odustajem.
Anđele moj, kojim putem triba ić,
Da bi naša mrvu sriće,
Zrno cukra a ne sol...
Lagana
Post je objavljen 16.11.2008. u 21:48 sati.