Od sinoć loše vijesti,ujakovo stanje je strašno, samo još može pomjerati rukama, izgubio se...mama samo plače, ja je tješim, a srce hoće da mi pukne....
Novembar mjesec za mene ima jednu najljepšu stvar 14.11. sam rodila svog M....... A ima i tužna sjećanja, sa sobom je odnijeo dvije tetke i strica, evo sada i ujak, znam da je to sve prirodno da se ljudi rađaju, umiru, ali zašto neki moraju umrijeti u mukama....
Samo molim dragog Boga da se to ne desi na sinov rođendan, možda malo ružno zvuči, ali ne bi željela da se to desi......
Znam da je tu kraj ,ali MOLIM TE BOŽE USLIŠI MOJU MOLITVU..nemoj da to bude na taj dan...podari mu Bože smrt da se ne pati više...oprostite dragi moji vi ste mi kao rame za plakanje, pred mužem i sinom ne plačem zbog sina..pred majkom takođe , a srce od tuge hoće da pukne.
Post je objavljen 12.11.2008. u 10:32 sati.