daleko u prošlosti,
pa i ne u tako dalekoj
budućnosti,
padam s točkova,
kukovi stabilni,
bedra modričasta,
neistrošena.
i kupujem igračke,
i ljuljam ih da zaspu,
i milujem ih po kosi,
ma i život za njih dajem,
za bratovu djecu,
ponašam se kao da su
moja, jer jedina moja djeca
će kući sa svojim roditeljima spavati,
dok ću ja zimi na skliskom ledu
klizati hrabro svoje krugove.
Post je objavljen 09.11.2008. u 22:46 sati.