Do jučer sam mislila kak nekaj gluplje od zadnje reklame za kolu ne bum tak skoro doživela. Naime pod nekom spikom obiteljskog serijala, neduhovito, ružno, dosadno i još k tomu dugo, ovo piće postaje zapravo antipatično. Danas hvatam neke tehnikalije, inače to ne bih upecala, i imam prilike baciti oko na, a tak je zovu, televizijsku emisiju Bingo, što li. O Sedmaku sve najbolje ko i o svim kaj su zadnje vrijeme upokojeni, ajd, čovek ima posel a tulike je nezaposlenih, o tetama kaj tam sede v publiki s novim trajnama takodjer, no o tri cice mice kaj pjevaju pod imenom neke grupe feminem moram tri. Naimekaj, pa ti miceki ne bi prošli ni zbog humanitarnih razloga u nekom zboru koji je stvoren da povuče decu s ulica. Nemaju glasa. Još da imaju noge a oblečene su u dopičnjake, nego... natečena kolena kaj da su na kuruzi klečile celo poraće. Drmekljaju nekaj s guzicama i poblajhanim lasima kojim ni višegodišnji pakungi ne bi vratili sjaj u nano kategorijama. I onda, koje su komparativne prednosti tih cura? Možda su studentice komparativne književnosti ili im je bolje legla večernja škola, ter osobito oni zadnji sati...Uglavnom, štajga žnj kategorije na prvom programu javne televizije u vrijeme kad su deca budna. I onda mi još smešnije kad mi jedan prijatel neki dan veli da su mu knjigu v jednoj osnovnoj školi učitelji proglasili "prostom" za decu osmog razreda, jer je čak na dva mjesta (2x) upotrijebio onu "ne seri".
Eh, na kraju završna o bngu. Te tete kaj se daju ne znam za koju paru drkati u tom zabavnom ispljuvku javne teve, zapravo zaokružuju. Jebote, ko na izborima. I onda mi više ništ ni čudno. Polake gubim nadu. I proglašavam smrt negdje prije dnevnika.
Post je objavljen 08.11.2008. u 18:52 sati.