čujem danas vjutro kak je u akciji Indeks najebal student i kak je dobil uvjetno. to me nasmijalo u istoj mjeri kak me rastužilo to da negdo ko je pokopal prije tri dana kćer jedinicu već more igrati tenis. no, valjda sam se ja iz drugih jajcov zlegla, pak to ne žimku, a zlegla sam se v centru naše metropole kaj je više pola, a još manje ima metro.
danas sam se, drage moje uvažene čitateljice i uvaženi čitatelji štela osvrnuti baš na tu tzv. metropolu. evo idu magle, idu hladniji dani, zima a morti i sneg. kad to padne ne bu pomogle ni kacige. odite si malo razgibati krakove pak pogledajte fasade i vidli bute kak na svakoj drugoj piše: oprez, pada žbuka. nego kaj?! Ne bu valjda padale gibanice il pečene prepelice. sve je otišlo vrit i sam fali malo snega da se se to skup natopi u teški biskvit i padne vam na glavu. a kao gradi se, napreduje se, sve cvijeta bogati. Je, to je istina, gradi se sve u šesnaest sam kaj. grade se gabori na mjestu starih kućica, bez plana, bez kontrole a one estetske da ne govorim. sve su to privatne prćijice nevjerojatno maštovitih "poduzetnika" koji se vole igrati bojama od tamnoljubičaste prek roze do limun žute. ak je grad od trga do britanca i od trga do onog kvatrića kaj sad sliči na krematorij grad onda je do drek. Isti taj grad se povećal u žiteljstvu nekoliko puta, a mi još uvijek na dva stara bazena. toliko o javnim potrebama. bundek nam maže oči, je lepi, al jebate samo je jedan. sve je posječeno kaj da po noći prekovremeno dopeljavaju kanadske drvosječe, pa udri. a o namjeni prostora da ne govorim. nekad nisi mogel dobit prenamjenu prostora za popravljanje kišobrana u seksi shop sam tak, a danas? evo ga na za ogled kvart koji gledam. oćelavil ko nabrijani zaštitar. u krugu od deset kilometara nema knjižare, nema normalnog restorana ni kafića bez one jebačine od poker aparata. zrušili jedini prostor koji je mogel lepo glumiti neki javni od dobrobiti za masu dece i ljudi kaj su se dotepli. staro dobro kino. na pedeset metara otvorena kockarnica i pet kladionica, od tega tri prilepljene jedna za drugu. i žderačina naših i vaših megalomanskih centara. dakle, preostaje nam sam žderati i kladiti se. i to je, Milane, metropola?
kak su mene učili i kak se slažem država bi po meni trebala voditi računa osim o računima stoke sitnog zuba i o takvim stvarima. tu bi trebala biti da nas štiti od lopova velikih i malih, da nam osigura da se moremo šetati u miru i da po svojoj prilici ne moramo ići na opciju hodati kacigom il se moliti Božeku ak se hoćemo šetati po gradu. i zato je dobri ljudi plaćaju kak plaćaju i kruh svako jutro. meni se pak čini kaj da država sam povremeno proviri, a onda se opet skrije u bespućima improvizacije. kaj da je neka jazz država, al cvilež kaj proizvodi daleko je od onog kaj sam znala slušati u bipiju.
kak i većina Hrvata i ja bi štela da kad pošteno delam da se ne osećam prevarenom majmunicom i da mi granice te države ne čuva tip koji službeni bemve koristi za to da si prek vikenda iz svog sela dofura mačku vulgaris dlakavis na draganje. svaka čast bivšem ministru, al da je fural pajceka to bi mu kod mene bila olakotna okolnost. ukratko, ja hoću državu koju ne bum osjetila kao teret neg koja bu tu napravila ono za kaj smo ju platili. jer ak smo se tak dogovorili onda se to mora nekak i poštivat inače sve ode u krasan. a ja mislim da mi već dugo sviramo u bendu u kojem je iz temelja izigran početni dogovor, pa ta mjuza koja izlazi iz naših shebanih glazbala više sliči na lelek od kojeg se sve spušta osim što se diže kosa na glavi.
A sad moram na posel, jer burza je open.
upadajte:
čestitke gospođi Sanader na nagradi INE. ostalima (22) puno sreće druge god INE
Post je objavljen 16.10.2008. u 08:44 sati.