Ah...ne može niti pet dana proći, a da mali ludi pas ne da mome umornome umu novu zagonetku, zadatak, razmišljanje...
U ranojutarnjoj šetnji pas se ne želi igrati pasonogometanja...ili želi...ili ne želi...nemam pojma...
Početak šetnje je uobičajen...njuškanje i prenjuškavanje ulica...fiziologija...i odlazak do igrališta...na ulasku u igralište pas opskakuje oko mene i traži da mu bacim lopticu...nabrijem ga na igru s lopticom i bacim mu je...pas potrči za lopticom i onda na pola puta stane i gleda kako loptica odlazi od njega...nakon toga pas počne izvoditi neke grimase, slične onima kao kada me zekao sa jutarnjim kakanjem, onako, kao da se podsmjehuje...ja mu dam zadatak da ode tražiti lopticu i on nevoljko ode, nađe ju i donese ju...hvalim ga i ponavljam nabrijavanje na lopticu i opet mu ju bacim...pas OTŠETA do loptice i DOŠETA do mene...polako s noge na nogu...onda pokušavam driblati psa i kao nešto veselo ga navući na igru...pas stoji pred menom i gleda...vjerojatno si misli, gle ovog telca kaj izvodi u pet ujutro...i onda ja prestanem izvoditi...idemo doma.
Sad...šta je psu...zašto brije...
Ne da mu se?
Htio bi da mu namjestim dva zaigrana psa za igru?
Nema klope kao motivacije?
Zeza me?
Pospan je?
Mrak mu je?
Nešto mu je?
A nemam pojma...bilo kako bilo...mali ludi pas, moraš biti sretan što imaš ovakvu budalu koja se s tobom u pet ujutro glupira, skače i igra lopticom...zaboravi da ću se sada slomiti oko toga da shvatim kaj ti je...il mi reci ili vozi dalje...
Post je objavljen 10.10.2008. u 08:39 sati.