Da mi je netko govorio...ma da mi je netko govorio da ću u igri i radu sa svojim psom koristiti kokošje jaje kao rekvizit...rekao bih mu da si pod hitno mora dat dubinski pregledati glavu...
Ali eto...ipak se događa...za ne vjerovati...
Inače, kao klinac sam mrzio one utrke u kojima držiš jaje u žlici i onda tako trčiš i pri tome se popikavaš o nekakve svakakve prepreke a na kraju svog tog batrganja, trganja i truda padneš i razljepiš si jaje na čelu...uh, fakat sam to mrzio...
A evo sada, pod stare dane, igram tu igru sa psom...i ne samo da ju igram...nego mi je ta igra totalna fora...možda zbog toga što jaje u žlici ne nosim ja nego pas...
Kako pas nosi jaje u žlici...
Ne nosi ga u žlici, nosi ga u zubima...kako, zašto, pas, jaje u zubima, ne zdrobi ga...
Da, i ja sam se sve to pitao kada sam čuo što ćemo na treningu raditi...
Za početak je staza utrke bila postavljena jednostavno i kratko...dva niska hopa, stol i slalom s trojim vratima...i za početak psi u ustima nisu nosili jaja nego loptice...za svaki slučaj...
Meni je to i s lopticama u ustima izgledalo zahtjevno...nošenje loptice u zubima nam je fora samo kada lopticu spašavamo iz kakve rijeke ili mora...ovako na suho...jest fora, ali ne tolika da bih od psa mogao očekivati da čitavom stazom neće ispustiti lopticu iz ustiju.
Zato sam za početak odlučio opustiti psa tako da smo u radosti i veselju bez loptice istrčali stazu...nakon toga sam psa nabrijao na lopticu i ubacio mu ju u zube...veselo sam vikao nosi lopticu nosi i jurnuo kroz stazu...jeeeeeeee...pas je brzo, precizno i bez greške istrčao stazu...skakao sam od veselja kao kakav klinac i hvalio i nagrađivao psa...stvarno čovjeku malo treba za sreću.
Stazu smo nekoliko puta istrčali jednako dobro...bio sam baš sretan...bio sam i ponosan na malog ludog psa...baš sam se super osjećao.
Nakon toga je došlo učenje psa da u ustima drži jaje bez da ga zdrobi...nemirniji psi su dobili kuhana jaja koja je teže zdrobiti, a mirniji psi, kao što je Sigmund, dobili su sirova kokošja jaja. Pas je bio zbunjen...prvo je bjesomučno oblizivao kokošje jaje jer sam ga držao u ruci koja je mirisala po salami koju koristimo kao motiv i nagradu pri treningu...nekako sam psu stavio kokošje jaje u zube i lagano ga mazeći i držeći za njušku poticao da bez žvakanja nosi jaje u zubima i hoda za mnom...super je bio mali pas...jaje je ostalo čitavo, a pas je bio nagrađen đekpot nagradom (to vam je kada psu umjesto jedne nagradice u usta ubacite preko nekoliko nagradica). Nismo forsirali pa smo vježbu ponovili samo tri puta...uspješno...za početak više nego dovoljno.
Stvarno jedva čekam vidjeti kako će to izgledati kada psi počnu trčati stazu noseći kokošja jajca u zubima...
Ah...fora trening...baš smo se dobro zabavili...čak smo na kraju i zaplesali sa psima...no to je tema za neki drugi post...
Uživajte...
Post je objavljen 09.10.2008. u 07:34 sati.