Pregled posta

tako! a sad... ;)))))) ovo bu malo dulji post... ono... pisan na etape! Da mi ne naškodi previše odjedanput! hihihiiii

Bilo je rano jutro i bila sam uzbuđena. S dekicom i svim ostalim čega se jedno dokono srce moglo dosjetit - u rukama, čekala sam nećaka tj. šofera koji će me vozit po malu krznenu lopticu. Čekala na rivi.
- Si zel digitalac!? Baterije!? Ajmo! Ajmo!!!!!!! AAAJMOOOOO!!!! ... O..... Da... Dobro jutro....Baćinnnn!
Nisam si kupila tabletice ako mi dođe muka na putu. A doooošloooo mi je!!!! Još na trajektu sam bila dobra. AAAAli kad su počeli zavoji......... AJMEEEE! U Senju sam bila zelena ... goootovaa! ... Vidim još nešto zeleno iz auta. APOTEKA!!!!!!!
- STANIIIIIIIIIIIIIIIIIIII!!!!!!!!!!!!!!!! STA-A-A-A-AAAA-NIIIIIIIIIIII!
Iskočila kupit Dramin ili tako nešto. Drmnula par na suho i krenula pješke malo. Da dođem sebi. Ostatak puta provela sam uvjeravajući se da tablete djeluju i da mi se ne diže želudac. Stvarno mi je cijelim putem bilo žao jer sam htjela uživat u svakom djeliću putovanja. A nisam. Samo sam krepivala. Usput smo mijenjali plan jedno petnaest puta. Te umjesto direkt u šesto selo posle Čakovca, skrenuli sve do sisterice u Sloveniju. Što meni bi prvi put da prelazim granicu EUROPSKE UNIJE od kad su mi bubašvabe dale šubkartu. Te su me klinke od sestre i klinac od brata cimali iliti RUGALI SE TETI SVOJOJ! Moja jedina sitna brigica bila je A šta ako me pitaju šjor carinik i kumpanija čiji mi je to pasoš...nešto sitno sam se promjenila zadnjih desetak godina od kad sam taj pasoš radila....siću neku Ali nda... U Sloveniji me sisster provela kroz svoje novo radno mjesto. Pokušala nagovorit da ostanemo na ručku a ne bi nam bilo niš ni da prespavamo pa.... Nemrešbilivit!
Ipak, izvukli smo se iz Slovenije živi i još malo zdraviji a ja i malo naučih kulture. Nema pušenja osim na terasi restorana. A na terasi restorana miomirisi najbiološkijeg gnojiva.
Dakle, izvukli se iz Unije.
Malo sam se oporavila od vožnje pa sam se divila pitomim zagorskim bregima. To krasno zelenilo, te blage uzvisine i doline....Već sam se zamišljala ko bivšu bodulku - u vinogradima, kako se stiskam s nekim Dudekom usred trsja ... kako runim kukuruz - kose upletene u pletenice iz kojih viri slama jer smo se Dudek i ja prije valjali u nekoj štali u sijenu....
- Joooo! Ovde bi se dalo baš lipo živit, pazi malo kako je lipo! - Baš sam se divila!!! Prve tri,četiri sekunde. Dok se u autić nije prikrao miris....najbiološkijeg gnojiva....
- Fuuuuuj!!!!!!!! Kako ljudi moru ovde živit!!!!!!!!??????? - ove dvije rečenice, da objasnim, izrečene su malofali u jednom dahu.
Po enti put nazvali smo ljude s ispravkom netočnog navoda, jer ne, nismo ni blizu šestom selu od Čakovca! Ali brzamo i KAKO JE "MALA"? (to - ela moja - i uz pomoć đipiesa čak bez problema i našli šesto selo od Čakovca Tu nas je dočekala Elina mama, tako veselo skočivši na mene da sam knedle gutala jer sam se osjećala kriva jer sam joj došla otet i posljednje dijete!
Onako izmučena i od puta, i od Unije i od uzbuđenja...dakle, onako totalno ukomirana ugledala sam ja svoju malu krznenu lopticu.... ...tu bi kontinjud...
.............i dok mi pasić spava nakon šetnje i bogme - tuširanja - jer eto....valja se di god stigne, nimalo damski, moram priznat, ali je slatkaaaa ........dakle, dok mala spava kraj mojih nogu, da nastavim sagu.
Stigavši do šestog sela od Čakovca, pred sam ulaz u kuću Eline mame, a sve zahvaljujući đi-pi-esu s kojim se nećak razgovara dok vozi, što je mene opet lagano uznemiravalo....a ....ok....stigavši tamo, faca mi se nekontrolirano razvukla u smajl oduvadouva i nije se dala više normalizirat. Mala je ležala i spavala, ko svaka beba koja drži do sebe. Malo se zanimala za mene. Nešto više za nećaka koji je letio oko nje i slikao ju MOBITELOM i stalno slao svojoj dragoj slike i filmiće. da bi njegova draga tulila preko telefona
- Ajmeeee čaaaa je slaaatkaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!! Dopeljite i meni jednogaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!
Naravno, kako je Ela bila zadnje malo čudo u leglu, nismo joj mogli pomoć. Nakon šta se Ela pokakila, nakon što je čovjek rutinski lopatom to pokupio , nakon što smo obavili velike razgovore i razmijenili znase, krenuh ja u otimačinu mami retriverici. teško mi je bilo, stvarno teško. Ne bi se reklo po slikama koje niko nikad neće vidit, baj d vej, na kojima mi još uvijek onaj smajl oduvadouva zalijepljen. Nježno noseći malu lopticu u naručju, uputih se u autić. Di je čekao krevetić i dekica i igračka i sva sila popratne krame. Nećak upali đipies i krenusmo mi nazad, doma, preko sedam gora do našeg mora. Usput sam Elici pričala kako neće proć dugo dok ona ne postane pravi morski pas. Ela se vrpoljila dugo i uporno se pokušavala popet iza zadnjeg sica.
-Pusti ju neka se digne gori! reče pametno nećak
Pustila sam ju. Naivna, friška vlasnica svog prvog ikad psića. Ela se smjestila tamo di i inače stoje psi u autu. Oni plišani, kojima se glave klimaju. Ljudi u autu iza nas su se smijali, jer ovaj pas se šetao pred zadnjim staklom. A šetao se jer si je tražio hitno mjesto di će se - pa naaaaravno!!!! POKAKAT! Od čega god bilo, Ela je cijelim putem imala potrebu curit iz guzice. Prvi put obavila je to tamo iza. Onda smo naučili i stajali na svakom odmorištu uz autocestu. (Koju ja viđe po prvi put ) Opravši šmrkom na prvom odmorištu umjetnički rad moje male, nećak je imao samo jedno za reć
- OVO SE NI DOGODILO!
Pametno dite, sav je na tetu svoju. Do otoka ja više ne znam kako mi je bilo, jer sam bila ... nisam bila sva svoja. Ali došavši do trajekta, izvela sam malu iako je bila noooooć već. da joj naravno, pokažem more. Baš ju ni bilo briga. Umoran mali pasić .... Uspili smo stić doma u komadu, nas - sad troje. Padrenostrum pravio se hard tu get. A Ela? Ela je svoju prvu noć bez mamice spavala ko top. Nije lajala. Nije cvilila. ja sam bila jako iznenađena, a padrenostrum se vani frendovima hvalio
-Da bi ona zalajala ili cvilila! Ča je to dobar pas! Pametan pas!
Dakle, 1:0 za Elu! Od onda sam već čula svega.
-si dala pasu ist?
-si bila popeljat pasa vanka?
Moji ol tajm fejvorits su
-ča si rekal, tata, nisan te čula?
-ma niš, s pason govorin! (da bi ovo govorin bilo izrečeno smiješno, jer je tek pri kraju rečenice shvatio da se malkice zaletio u izjavii pokušao prekasno pojest zadnju riječ! hihihiiiii)
i još ovo
-ma pasa san ja zel kod sebe da ti ne bi činila svašta po sobi!
i
-Ela me pokušava zavest, ali ja se ne dan!!!!!!!
Slijedi još dodatak, ako smognem snage za priznanje kako sam ....
......tu bi kontinjud...mejbi...
ps- ja sad poima neman kako je ovaj tekst sad poplavio! haer opet nešto izvodi?

UZELA SAM JUTROS SVOJ STARI DIGITALAC
.......smrskanog ekrana i naslijepo okidala. Pa...nije ni loše. Samo nije zabavno ko prije. A i ne znam kako ću sad brisat slike ... i mogu slikat samo na auto modu. I .... mogu filmić snimit ali dok ga ne stavim na komp, ko i sa slikama, poima nemam šta sam uslikala. PA SI MISLIM, BLAŽENI VID, ZAISTA JE DAR KOJI SE MORAM PODSJETIT CIJENIT. A i ljepo mi je jer mogu bar nekakve slike od pasa napravit i spremit. Za gledat kad bude veeeliki strašni pas


Post je objavljen 01.10.2008. u 19:17 sati.