Marketing
Gastroskopija
Priznajem, nije mi bilo svejedno prekjučer na večer. Iako mi je ovo treća gastroskopija u ovoj godini nije mi bilo baš svejedno. Možda zbog činjenice kako će mi raditi tri pretrage. Nisam baš tolki trtaroš majku mu. Sredio sam se ja i krenuo na Rebro. Umalo zakasnio. Uvijek krenem na vrijeme. Tako i ovaj put, ali usrani radovi na zagrebačkoj obilaznici zbilja već postaju davež. Još da netko tamo nešto i radi nebi ni slova reko. Međutim, niti jednog šljakera nisam vidio tamo. Pomazila me sreća i stigao sam na vrijeme. Minutu prije zadanog roka. Ljubazna sestra me prijavila za preglede.
Čekao sam brat bratu tri sata i nekaj kusura. Ekipa na odjelu je nešto poput hitne službe (E.R. serije) samo nema krvi jer je ovo ipak klinika za unutarnje bolesti. Glavna sestra je fakat šefica i sve postrojava tamo. Čim je netko na hodniku odma ga lovi za vrat. Kaj ti tu radiš, kaj hoćeš, nemaš svog posla? 
Baš sam se fino njoj nasmijao. Kad se skupi ekipa profesora... To treba vidjet. Jedan ili dva doktora su se sprešetavala ko primadone. Samo ulaze kroz razna vrata (ko teklići u ratu) i izlaze nazad. Muhe bez glave. Da mi je znat kaj oni rade. Jedna doktorica se šeće ko John Rambo 
Koja serija čovječe. Šteta kaj nisam imao kameru. Bilo je i jedno upucavanje sestri. Tako očito je mali bario da je ekipa počela okretat očima. Samo „kokica“ nije kužila kaj ovaj hoće od nje. 
Lik je imao hrpu uputnica. Od toga skoro sve za Šalatu. Samo jedna za Rebro. Istina, poznavao je tu sestru (iz rodnog kraja valjda), ali da je malo pretjerao... Uglavnom, počeo je i meni ić na živce. 
Konačno sam došao na red. Bila je to jedna jaaaaako duga gastroskopija. Ugurao je lik meni crijevo u usta, prošlo je kroz grlo i objašnjava on sad kaj sve vidi (navika valjda jer je profesor na fakultetu). Dobro je došlo i meni jer ja isto tak moram sve znat 
Pogledao je on to sve, pofotkao, pohvalio se kako će imat super fotke za nedjeljno predavanje (di je tu moj postotak?). Tada je došlo na red „špricanje“ za kromoskopiju i NBI. Ugura ženska sajlicu kroz aparat i kad je došlo vrijeme špricanja, ne ide. Pita doktor da kaj ne šprica. Ova veli da nemre. Da je gurnula sajlu za biopsiju. Slušam ja, davim se i molim Boga da ovo čim prije završi. Već sada traje dosta dulje u odnosu na regularno gastroskopiju. Naravno, nisu mogli pronać sajlu sa špricom. Trajalo je to minutu do dvije dok nije došla glavna sestra i pronašla neku špricu. Konačno su mi to ugurali i napravili krečenje. Taman kad sam mislio da je gotovo, oni počeli gurat još tri sajle. Tri biopsije. Onu zelenu „dudu“ sam tako jako grizao da su me zubi boljeli. Pregmio sam i to. Za tri mjeseca isti čušpajz. Do tad, ko živ, ko mrtav. Danas ne pričam. Ima sretnih zbog tog jer mi ionako prigovaraju kako se ne gasim, a s druge strane direktor nije presretan jer se ne javljam na telefone 
Ajde neke praktične koristi od te gastroskopije. 
Post je objavljen 24.09.2008. u 11:30 sati.