Lako i polako, kažu da je tako najbolje. Ne znam tko, no ovako je efektnije. Nekako se mora početi, ja odabirem oprezniji način.
Pozdrav, ja sam grješnik, nimalo bolji ni pametniji od vas. Možda umišljeniji.
Volim svoj život i volim sebe, više nego slatkiše. Njih ne volim. Ni oni mene, tako da ova simbioza nikada nije zaživjela. Iz istog razloga nije ni ona, između zubara i mojih zubi. Zadnji sam mu se put nasmiješio prije mnogo godina, a on je sakrio svoje zubalo izranjavano slatkoćom tuđih riječi.
Ne volim slatko. Jer znam da skriva gorčinu. I ja sam sladak, no nisam na prodaju. Ja sam poklon, kao bajadera ili bombonjera. No njih ionako koristim poput Trojanskog konja. Ja tebi to, ti meni par informacija za koje nećeš ni znati da si mi ih dao. No vrijedilo je, svake bajadere.
Ne bih znao, ne jedem ih. No, ja sam Trojanski konj.
Post je objavljen 21.09.2008. u 23:08 sati.