Marketing
Kako su me
Nikoleta Marković i Nikolas Kejdž,
leta Gospodnjeg 2007-e,
oslobodili straha od munja i gromova.
A baš sam se plašio. Više munje.
Grom bi me finiširao.
I onda popijem 40- 50 mg bensedina, i proklinjem
sebe što nisam
popio propanolol.
A ranije se nisam plašio.
A to ranije je bilo
pre nego što će da mi u MUP Pljevlja
prići pandur, noć je bila,
on i dva njegova ortaka po uniformi
me izveli iz kaveza,
ta dvojica udjoše u kućicu za idiote
da se ugreju – novembar bio –
a ovaj baja, digao mu se kurac od moći
i lepo me postavio kao fudbalsku loptu,
uzeo zalet,
I iz sve snage udario u srce.
Naprsla kost.
Nabo me tačno na dva rajsfešlusa –
Od duksa I čempion sportske futerske jakne.
Onda me vratio u kavez.
Svršio je.
Kada se ohladio grudni koš,
Glava mi je pucala od bola
Svakog
Otkucaja
Srca.
U kavez se ulazilo kroz podrum,
Cija su vrata užasno škripala,
I svaka škripa je značila nove batine.
Ok, vratismo se nakon pritvora i zatvora u Beograd,
Kad počeh da se plašim munja i gromova.
Naučih šta je PTSP.
Posttraumatski sindrom.
Valjda se tako piše.
Na sreću, kost zarasla normalno.
I reče mi Nikoleta jednom da oluja neće
Ubiti mene I mog psa
I da munja I grom su lepa dela prirode
I da se opustim jer ako
Munja I grom ubiju mene – ubiće I nju.
A ona je devojka zmaj, besmrtna je.
I poverovah joj.
A još se potrefilo da gledam tog dana
Neki film sa Nikolas Kejdžom
Koji je opet imao facu – nešto izmedju
‘’Sere mi se’’ I ‘’počeću da plačem od straha’’.
Uvek neodlučan, pogrbljen,
Mucavac koji ne muca.
I prepoznah sebe u njemu I bi me sramota.
Od tada, svako jutro 2 limuna
I 2 pomorandže u čašu
I 30 mg bensedina.
I pipnem naprslu kost I pomislim
KAD-TAD !!!
piše radovan nastić
Post je objavljen 19.09.2008. u 14:48 sati.