...it felt so wrong, it felt so right. Is it?...
Ozdravila sam, barem mislim... ne skidam smiješak sa svog lica, a trebala bi možda bit tužna. Zašto? Ne znam... možda jer je ˝ona˝ plakala zbog mene...
Ah draga šta se živciraš zbog krive cure, ne otimam ti ga...čak ga ni ne želim... Ljubav? Totalno je wrong time za to u mom životu.
Počela sam se faxirati i predobro mi je... ne znam šta sam čekala do sad, (mislim godina dana pauze, i to kakva :))), al opet), sad mi to prefora...
Imam jednu kolegicu s kojom putujem i predobro nam je... evo jučer smo se tak nasmijale...mene trbuh bolio...umirala sam!
Ne kaže se uzalud da je studiranje najljepši dio čovjekova života...a ovo studiranje, kak je krenulo mislim da će me bolest smijanja ˝ubit˝...
evo pričice:
Putujemo vlakom i sve je bilo supač...vozimo se mi, tračamo malo, a dan se lagano približio kraju, kad ono ne vidiš prst pred nosom...:)))), a mi moramo presjedat. Vlak usporio i dvije curke su izašle van...skočile s vlaka. Mislim nisam ja luda,al mora postojat neko stajalište, ˝nešto˝ povišeno...jer ovo...ajme strašno. Nego, pametna ja probala sić, kak je bio mrak nisam vidla, pustim nogu i vidim da ne hvatam tlo... Pitam ja cure ˝Jeste sigurne da je to stajalište?˝, na što one meni ˝ma da, samo je ranije stao˝, hvala Bogu na mom instinktu i na bajnoj rečenici ˝...a ne, nejdem ja tu dole˝ jer stanica je naravno bila iza tog usporavanja... i to dosta daleko od usporavanja!
Glavno da smo mi pišale od smijeha, a sad dok sam tu... baš me zanima kaj bi bilo da smo skočile... hm, jesam tolko tupa? Mislim da ne...:)))), ipak sam u zadnji čas potegnula nogu i odlučila ne sići... Hahaha, da mi je samo bilo vidjet me kak visim iz vlaka...
...e a curke, tko zna kaj je s njima...ak su mislile da je ono stanica, pitanje gdje su završile...ccc
Post je objavljen 16.09.2008. u 18:14 sati.