Zovem se Marija Magdalena. Imam 3 godine. Ovo piše moja mama.
Moj tata je poginuo u prometu. Ja sam toliko mala da to ne razumijem. Tatu sam jako voljela i toliko mi je nedostajao da sam stalno plakala. Mama je odvela mene, sestru i brata kod fra Nikole. On je molio nad nama i dao nam blagoslov. Nakon molitve ja sam bila bolje i nisam plakala i bila prestrašena, jer me čuvaju anđeli.
Opet sam počela stalno plakati jer sam bila bolesna. Mama me odvela kod doktora, izvadili su mi nalaze i imala sam povišen šećer u krvi. Išla sam u bolnicu. Tamo su mi radili testove na dijabetes - šećer. Moja mama se puno molila i stalno plakala. To jutro pošle smo u bolnicu da saznamo rezultate testova. Mama je uzela mene u naručje, pomolila se i uzela mobitel sa stola. Na mobitelu je bila poruka od fra Nikole „kako je?" Mama je napisala poruku da sam ja bolesna i da se moli za mene. Kad smo došle u bolnicu nalazi su bili dobri i ja nemam šećer. Mama je plakala i govorila: „Hvala Ti Isuse". Doktori su rekli da je to čudo Božje da sam ozdravila. Hvala Isusu i fra Nikoli, ja sam sada zdrava, više ne plačem. Idem sa mamom, sestrom i bratom na misu i svi se molimo za našeg tatu koji je u Kraljevstvu nebeskom s Isusom, a nas čuva jer je on naš anđeo čuvar.
Hvala Ti Isuse za sve što si učinio i činiš u našim životima. ALELUJA!
Marija Magdalena Šimić
Post je objavljen 09.09.2008. u 08:48 sati.