Nastava završava tek za 15 minuta, pomislila sam u sebi dok sam gledala sat na svojoj ruci. Da markiram? Profa će pomislit da sam cijelo vrijeme bila kod Dumbyja... Mmmm, ne, ne bi išlo. Mislim, ipak sam ja prefektica. He-he. Tihim koracima sam ušla u učionicu, pokušavajući ući nezapaženo, ali nisam uspjela u svome naumu. Sarah se okrenula (nije bila jedina) i raskolačila oči od iznenađenja kad je vidjela moje nasmješeno lice. Sjela sam pokraj nje.
-Hej! Što se dogodilo? Što je Dumby rekao? Reci da te nisu...-prošaptala je, a onda se njezin pogled zaustavio na mojoj znački. Tako je kriknula, da su sad definitivno svi buljili u nas.
-Tiše, tiše! Sve ću vam kasnije ispričat!-rekla sam
-Vraga kasnije! Pričaj sad, samo pazi na McGonagollicu!-nadovezala se Abby. Toliko sam bila uzbuđena zbog svega što se dogodilo, da sam odmah počela pričati. Samo što sam se previše udubila u priču, da nisam obračala veliku pažnju na profu, koja me prekinula:
-Gospođice Howell, to što ste sad prefektica ne znači da smijete pričati!-rekla je mirno, dižući svoju glavu visoko u zrak, očito ponosna na sebe što je uspjela nekoga prekoriti prvi dan predavanja ove šk. godine. Umjesto da se zacrvenim do korijena kose- što mi se inače događalo kad bi me neko opomenuo (ali vjerujte, to bi bilo stvarno rijetko)-od neugodnosti, samo sam nabrzaka rekla:
-Oprostite, profesorice. Neće se ponoviti.-
Iznenadila sam samu sebe, zato što me zapravo naljutilo što me prekinula usred prepričavanja. Htjela sam nastaviti pričati, ali cure su rekle da bi bilo bolje da nastavim poslije sata, jer bi inače mogla zaraditi kaznu. Ha! Baš! Ja u svom ovom dragocijenom životu (kolko god on bio dragocjen) nisam bila ni jednom kažnjena. I još čisto sumnjam da bi mi se to moglo dogoditi danas na satu preobrazbe, samo zato što sam odlučila prvi put u ovih pet godina školovanja pisnuti kako bih prijateljicama sretno priopčila da me nisu izbacili iz škole (nekim čudom! Valjda mi se Bog smilovao nad mojom sudbinom) i da sam postala prefektica. U mojem razmišljanju me prekinulo tiho šaptanje nekog dečka iza mene kako govori nekom svom frendu:
-Znao sam da će postati prefektica! Mislim, to je očito! Čuo sam da je takva štreberica da...-
Naravno, meni je prekipilo i bez ikakvog razmišljanja munjevito sam se okrenula prema toj budali i rekla tako da me samo on može čuti:
-E pa, za tvoju informaciju ja barem znam što je to bezoar za rezliku od nekih i hvala Bogu još uvijek dobro čujem!!!-
Nisam zaboravila kako je prošle godine isti taj idiot na satu Napitaka nije znao što je to bezoar, pa se totalno ostamotio pred svim učenicima. Ja ponekad pamtim vrlo nevažne događaje poput ovoga, ali zato zaboravim na stvari koje su se dogodile prije pet minuta. Tako sam skroz zaboravila da me profesorica već jednom opomenula zbog pričanja, a ja sam se iznenadila kad se opet obratila meni:
-Gospođice Howell, ja stvarno ne znam što se dogodilo s vama tokom ljeta, ali mogu vam reći da sam skroz razočarana. Nadam se da ste slobodni danas navečer u osam?- nisam stigla odgovoriti, a ona je već nasavila. –Odlično! Vidimo se dakle večeras u mom kabinetu!-
Otvorila sam usta u namjeri da joj nešto kažem, ali mislim da sam izgubila dar govora. Ja dobila kaznu? Ma nema šanse! Ili ipak ima. Zapravo, nisam mogla ništa ni reći, jer je sat završio i svi su ružili klupama. Pogledala sam prema Sarah i Abby, kao da će mi one potvrditi da ovo nije bio san. Sarah je rekla:
-Stara, upravo si dobila prvu prvcatu kaznu. I to od McGonagollice, ovdje u učionici Preobrazbe u 8 sati, 50 minuta i 30 sekundi. 31, 32, 33, tri...
-Dobro, Sarah shvatila sam! Preživjet ću, nekako.-rekla sam i počela spremati knjige u torbu.
-Gle, ja stvarno mislim da ti neće dati neki pretjerano težak zadatak. A ti ćeš ga sigurno riješiti bez pol frke! Al' moram priznat da sam se prilično zabavila. Dobro si spustila onom kretenu, Hannah!-pokušala me razvedrit Abby, a u tome je i uspijela.
-Hvala- odgovorila sam sa smješkom
Onda smo se zajedno zaputile na sat Travarstva.
*******************************************************************************
(kasnije toga dana, malo prije osam sati)
Kao što sam i pretpostavljala, glasina da je jedna štreberica prvi dan dobila kaznu, školom se proširilo za manje od 2 sata. Neki učenici su počeli izmišljati totalne laži. Npr., jedni su govorili da sam zbog velikog napadaja bjesnoće počela vrištat i bacat sve što mi se našlo pod rukom u profu i da sam kasnije morala u bolničko krilo kako bi smirila živce. Drugi su govorili da sam se rasplakala ko' kišna godina i molila profu na koljenima da 'povuče svoju izjavu', dok su treći čak govorili da sam izrekla milijune prostota, pljunula profi pod noge i odmarširala iz učionice prije kraja sata, te sam zbog svega toga dobila kaznu svake subote do kraja školske godine!!! Mislim stvarno, otkud im samo toliko ideja?! I sad umjesto da se družim sa prijateljima u društvenoj prostoriji, ja trčim prema profinom kabinetu gdje bi trebala crkavat od dosade brišući prašinu sa ogromnih ormara i polica, dok mi ona predaje predmet 'Pristojno ponašanje'.
Glasno sam pokucala na velika drvena vrata kabineta i ušla.
-Dobra večer, profesorice!-pozdravila sam ju
Zatvorila sam vrata za sobom, okrenula se i skužila da u jednoj od dviju stolica (koje su se nalazile nasuprot profi), već netko sjedi.
-Dobra večer! Sjednite!-rekla je profa. Sjela sam, dok mi je moj zbunjeni pogled još uvijek bio na onoj osobi. Zapravo, to je bila djevojka duge plave kose, neobično lijepih,velikih i sivih očiju, a osmijeh na njezinom licu nije nestajao. Iako sam je viđala samo na hodnicima ili na predavanjima, nisam je imala prilike upoznati. Profa je nastavila:
-Gospođice Howell, ovo je Loredana Vanessa Nadia Malfoy. Gospođice Malfoy, Hannah Howell.-
Ispružila mi je ruku i dok smo se rukovali, veselo je rekla:
-Prijatelji me zovu Nessa!-
-Dobro, Nessa!-odvratila sam,a onda smo se zajedno nasmijale.
-Odlično!-uzviknula je profa. Ustala je i iz ormara, iza nje, izvadila veliku hrpu (visoku sigurno 40 cm,tek tolko da vam dočaram kolko je papira zapravo tu bilo(!!!)) požutjelih i starih pergamenata. Naravno da su i novi pergamenti žuti, ali ovi su bili na rubu raspadanja. Stvarno ne znam zašto to (smeće) čuvaju.
Tu hrpu je podjelila na pola i svakoj dala polovicu.
-Što je to? Neki stari ispiti?- upitala je znatiželjno Nessa
I ja sam prvo pomislila da su ispiti, ali nije bilo nikakvih pitanja. Samo dugački tekstovi na nekoliko stranica. Slova su bila zamrljana i mala, pa se ništa nije moglo pročitati.
-Možda eseji?-pokušala sam pogoditi
-Točno!-rekla je profa i natrag sjela.- Gore u ljevom kutu vam piše ime i prezime učenika. Poredajte ih po abecedi. Zajedno odrađujete kaznu, jer će tako posao biti brže gotov. Molim vas da mi predate svoje štapiće, jer naravno ovo sam mogla ja sama napravit za sekundu i to bez vaše pomoći. Možete početi!-
Iz pelerine smo izvadile štapiće i predale joj. Prije nego što smo počeli Nessa mi je namignula. Nisam bila sigurna što to znači, ali nisam baš previše time razbijala glavu. Bilo je podnošljivije nego što sam mislila, pogotovo kad si u društvu. Malo sam tiho razgovarala s Nessom i puno toga saznala o njoj. Gryffindor je na mojoj godini, naravno. Draco Malfoy joj je brat, ali nemaju baš lijepe odnose. Nessa mi se svidjela i znala sam da ćemo biti dobre prijateljice.
Nakon dugih pola sata već samo već sam se umorila od sjedenja i oči su me pomalo pekle. Kabinet nije bio baš nešto osvjetljen, a izluđivala su me mala slova koje sam jedva uspjela pročitati. A još mi je bilo teže ako je rukopis bio neuredan. Odjednom se začulo snažno kucanje na vratima. Tko sam se iznenadila da sam poskočila sigurno pola metra u vis. Nessa se brzo okrenula kao da nekog očekuje. Vrata kabineta su se širom otvorila, a unutra je ušao visok dečko smeđe kose i rekao zadihano:
-Profesorice, jednoj mojoj prijateljici je jako loše i pozlilo joj je. Upravo smo se vračali s večere i mislim da se malo zanijela i previše pojela. Možete li joj nekako pomoći?-
-Naravno.-
Profa se digla i iz kabineta izašla mrmljajući sebi u bradu kako bi učenici trebali pripaziti na prehranu. Prije nego što je zatvorio vrata, dečko je pogledao Nessu i podigao dva palca prema gore. Ona mu je kimnula. Kad smo ostali sami brzo sam upitala Nessu:
-Što je ovo bilo?-
-Ovo ti se draga moja zove 'Izvlačenje iz kazne'!He-he!-
Digla se i iz pelerine izvukla štapić.
-Ne razumijem! Otkud ti taj štapić? I što ćeš s njim napravit?-
Nasmiješila se i brzo mi objasnila :
-Ovo je štapić onog dečka koji je maloprije ušao. S njim ću te kasnije upoznat i naravno, s prijateljicom-kojoj-je-jako-loše-jer-se-prejela!He-he! A ti naravno ne želiš idućih pola sata slagati ovu hrpu smeća! Ja sigurno ne želim.-
Uperila je štapić u hrpe papira...
-Čekaj!-povikala sam, pa je stala.-Ti meni želiš reć da ti je onaj tip posudio štapić, jer ste znali da će naši bit kod profe, tako da bi ti izvela čaroliju, pergamenti bi bili poredani po abecedi. Profa kad se vrati će nas pustiti i neće ništa posumnjat, jer su naši štapići cijelo vrijeme bili kod nje. I mi ćemo ostatak večeri biti slobodne?- izdiktirala sam.
-Tako je!-veselo je odgovorila
Bila sam šokirana.
-Ooooo! Cool!-napokon sam rekla, što je nasmješenoj Nessi bio znak da izvede čaroliju. Jedan, dva, tri!!!
Pergamenti su se razletjeli po prostoriji i za nekoliko sekundi uredno složili u dvije hrpice tako da je izgedalo kao da smo sve to same napravile. Nessa je vratila štapić u pelerinu i natrag sjela. Za dvije minute čuli smo nečije korake kako se približavaju kabinetu. Uzele smo zadnjih pet pergamenata s hrpe, pomješali ih i pravile se da ih slažemo kad se profa vratila i sjela za stol. Baš onako kako smo se dogovorile. Malo sam se pretvarala kao da se mučim pročitati ime na jednom eseju, pa još malo glume na drugom eseju, itd. Nakon minutu-dvje ja sam se prva javila :
-Profesorice, mislim da sam gotova. Možda sam pogriješila na nekim mjestima i zamjenila eseje, jer ova imena nisu baš čitka.-
Joj, što dobro glumim!!!(XD)
-U redu je. Gospođice Malfoy vidim de ste i vi gotovi. Odradili ste svoju kaznu. Imate li pitanja?-
-Ovaj, profesorice, hoće li biti dobro onoj djevojci kojoj je pozlilo?-
Čovječe, i ona je dobra!!!
-Hoće. Ništa ne brinite ovo se stalno događa. Laku noć vam želim.-odgovorila je profa koja očito ništa nije skužila.
Zaželjele smo laku noć i izašle van. Vidjela sam da Nessa suspreže smijeh. Kad je kabinet nestao s vidika, više nije mogla izdržat. Valjala se ko' luda od smijeha što je nasmijalo mene. Da smo se nalazile na ulici bile bi u središtu pozornosti, a ljudi bi govorili 'Gle one dvije divljakuše! Mislim da su upravo izašle iz one gostionice koja je poznata po najboljem plamenviskijem u gradu!'
Dok smo mi umirale od smijeha, nama su u susret išli onaj visoki dečko i još jedna cura, kratke, tamno plave kose i upadljivo plavih očiju. Bila je nešto niža od mene. Sigurno prijateljica-kojoj-je-jako-loše-jer-se-prejela.
-Eeeej! Lakše malo, eksplodirat ćete ako ovako nastavite!-javio se dečko kroz smijeh. Smirile smo se, a onda nas je Nessa predstavila.
-Hannah, ovo je Starz Skrable. Starz, Hannah Howell. A ovo je Victoria Brooke Nancy Smith.-
Rukovali smo se. Bože, upoznala sam čak tri osobe u jednom danu. Rekord!
-Za prijatelje Vicky ili Vick. Meni je svejedno.- rekla je Vicky dok sam se s njom rukovala.-Ja sam na trećoj godini, tak da nebu zabune.-
-Nema veze, meni ne smeta.-odgovorila sam joj s osmijehom
-A ja sam inače Slytherin, tak da nebu zabune.-rekao je Starz i napravio grimasu.
-Joj baš mi je drago kaj smo se upoznali! A kaj ste tako dugo čekali? Zašto nisi ušao ranije u kabinet?-obratila se Nessa Starzu i Vicky
-Uf! Ne pitaj. Vick ti joj objasni.-
-Paaa... Malo smo teže došli do novih proizvoda Freda i Georgea. Zovu se bljuvalice. Trebalo nam je dosta dugo da ih nagovorimo na prodaju, jer su tvrdili da ih još nisu napravili dovoljno.-objašnjavala je Vicky, a onda je Starz nastavio:
-Tek kad smo spomenuli da nam treba da vas izvučemo iz onog kabineta, onda su pristali. Ostalo je išlo po planu. Jeste vi imale kakvih problema?-
-Ne! Sve je bilo odlično.-ubacila sam se u razgovor.-Nisam imala pojma da kršenje pravila može biti tako zabavno! Da Nessa također nije dobila kaznu, ja bi još uvijek sjedila tamo u kabinetu.-
Onda je Vicky je predložila da odemo u gryffindorsku društvenu još malo popričati. Starz se prošvercao. Razgovarali smo i smijali se kasno u noć da nisam ni primjetila da je ponoć već odavno prošla. Pozdravili smo se i otišli svaki u svoju spavaonicu. Sarah i Abby su već spavale kad sam ušla. Legla sam u krevet da se nisam ni presvukla,jer sam bila crknuta. Iste sekunde sam zaspala.
P.S. Eto, nowi postek nakon dugog vremena! Nessa,Starz i Vicky nadam se da vam se sviđa kako sam vas ubacila. Želim iskrene komentare i nema sljedećeg posta dok ne bude preko 20 komića! Ako mi možete reći želite li da pišem duge il kratke postove? Kako se vama više sviđa. Nemam baš puno toga za reć tak da će ovaj p.s. bit malo kraći. Uživajte!
HJCH
Post je objavljen 17.08.2008. u 11:03 sati.