krenem jučer u grad na dve noge. Ne dam da još za zasran auto od bandićevih iskopina plaćam parking duple više neg' primjerice u europskoj ljubljani. sednem se s istomišljenicima u prvi red do mora v profilu i škicam face koje su ostale u rupi, tzv. rupi, rupi kaj nastane kad dosta njih zapiči iz zagreba, a dosta se njih još ne vrati. smešno mi gledat profilove konobare kak moraju furt terati škvadru koja zasjeda u krive stolce. naime kaj, čeljad si kupi sladoled u onoj milenijskoj slastičarnici i onda zasedne u profilove stolce. i tek kaj zasednu i počnu lizat dečki ih iz profila moraju uljudno oterat. to mi baš bilo lepo promatrat, te reakcije, te polulizove, to gorko razočaranje nad slatkim sladoledom. posle sam se išla malo prošetat s društvom po tkalčevini koja je bila dosta puna, a primijetih i dosta savršenih, odnosno japanjerosa kak bazaju po gradu. al ono kaj mi je smračilo reviziju stanja ljudstva na razmeđu mjeseca godišnjih odmora bijaše lagano vozikanje dvije, tri marice i još desetak policijskih auteka. furali su se lagano po trgu tramvajskim tračnicama i prizor je bil ono fakat jezovit. očito je da su nekog tražili, a jesu našli pitanje je za politikin zabavnik. nelijep prizor sve u svemu nema kaj. mislim ono, fakat bum si morala nabavit neku velku torbu da si nutra metnem kalašnjikov za svaki slučaj. il barem bacač plamena. zasad je dovoljan i nož za sir. mislim da nijedan bezdušnik ne bi imal s menom šanse.
i dojdem doma ter neplanirano doživjeh katarzu svih katarza. kaj. upalim telkač i nekaj namjerih još poprčkat uz njega, kadli me privuče bledoliki jahač koji je za nepuna dva sata spizdio celu zločinačku organizaciju jednog grada. klint istočnošumski to je ono kaj nam treba. pljuga u zubima, šešir do surle i gan. bum bum bum. nema majci. i onda kad ih sve pretvori u švajca sir ode natrag put slemena.
Post je objavljen 27.07.2008. u 14:02 sati.