Pregled posta

3. poglavlje

-Dobro pa di si ti?- pitala sam Alexa koji je sjeo do mene
-Pa, eto imao sam posla..- rekao je, a ja sam primjetila da jedna djevojka sa seste godine upravo sjeda za nas stol…
-Alex, ko je sad ta?- pitala sam sarkasticno
-Suti i slusaj, upoznat cu te, kad-tad- rekao je, a meni je doslo da ga udarim..

-Dobrodosli u jos jednu godinu u nasoj plemenitoj skoli Riluial…- pocela je ravnateljica na kojoj se vidjelo kolko je godina proslo od njenog djelovanja na mene..

…ali bez obzira na godine te oci su zadrzale svoj sjaj i svoju moc… Zastrasujucu moc…

-…ove godine, pridruzit ce nam se jos neki ucenici koji su dosli iz drugih skola…- nastavila je ravnateljica, odnosno profesorica
-Lestrange Angelina- prozvala je profa
-TKO?- viknuli smo ja i Alex u isto vrijeme, skrenuvsi svu paznu na sebe, te se pogledali… Vicky, Roby, Nic i Tony su nas gledali ko da smo pali s Marsa
Djevojka sad crne kose izasla je pred ravnateljicu
-Kad se ona pofarbala?- pitala sam saptom pa se sjetila da je i ona metarmorfomagus
-Tko?- pitale su Vicky i Nic koje su prosle ispod stola i sjele do mene
-Pa to je moja i Alexova sestra- rekla sam
-EORIS- viknula je profa, a ja sam Angelini potrcala u zagrljaj
-Angy!!!- viknula sam zagrlivsi je
-Ema!!- viknula je a zatim je snuzdeno otisla do svog stola
Profa koja nas je cijelo vrijeme gledala sa smjeskom, nastavila je
-Joanne Rosemis- viknula je profa, a pred ravnateljicu je izasla djevojka, negdje, rekla bih Alexove starosti.. Alex ju je gledao kao da je bozica..
-Molim Te da bude Anma, Molim Te da bude Anma- govorio je tiho Alex
-ANMA- viknula je profa, a Alex se pomaknuo da napravi mjesta.. Sreckovic! Joanne je sjela do njega…
-I zadnja, Melyanna Lilith Jane Austen- prozvala je profa, a Roby koji je za to vrijeme naljevao sok je ispustio i vrc sa sokom i casu..
-Austen?- pitala sam Robya koji je djevojku crvene kose gledao kao da vidi duha
-CEMOR- viknula je profa
Ja sam samo pogledavala, malo Robya malo nju…
XXX
Hodali smo do nase prostorije.. Ostali su nam odlucili pruziti malo intime, bila sam im zahvalna na tome…
-No?- rekla sam nestrpljivo
-Sta?- pitao me zamisljeno…
-Dugujes mi objasnjenje..- rekla sam za oktavu preljuto.. Stao je… I ja sam… Naslonio se na zid…
-Roberte tko je ona?- pitala sam
-Ema Su, imala si cast upoznati moju ex pokojnu sestricu- rekao je s takvim prijezirom naglasivsi zadnje dvije rijeci da sam ustuknula i povukla se za korak, a on je to primjetio…
-Moja sestra.. Ne mogu vjerovati- rekao je primivsi se za glavu i cucnuo uz zid.. Kad je povukao ruke gotovo si je iscupao cijeli pramen
-Moram ti jos puno toga ispricati…- rekao je
-Imam cijeli dan- sapnula sam mu na uho
-Vidi vidi braco je u bedu- rekao je pjevan glas, cula sam ljuto rezanje, te prigusen smjeh..
-Melyanna Lilith Jane Austen- prosiktao je u tom rezanju, prepala sam se, a ona je to primjetila.. Njena crvena kosa padala joj je ledima… Malo poslije leda… Imala je bijelu put… kao da nije bila na Suncu nijednom u svome zivotu
-Bojis se? Znas li cega?- pitala me, pogledala sam je, prvo nju pa njega, a ostale cure su se smijale, sve osim jedne naravno.. Elizabeth Riddle izgledala je kao da se dosaduje… Dok sam je tako gledala svrnula je svoj pogled, koji do tada letio svugdje, na mene.. Njene oci boje rubina i emeralda podsjetile su me na bolnu proslost… Odvrnula sam pogled i pogledala ostale tri djevojke koje su bile prisutne… Sabine, Charnellica i Elbereth…
-Dodi Roby, idemo- rekla sam uhvativsi ga za ruku… I pokusavsi ga podici
-Cure, ajmo, neda mi se ovdje krmit cjelu noc- progovorila je Lizzie ledenim glasom i krenula, a one za njom.. Sve osim jedne
-Roby..-pocela je oponasajuci mene-…nije lijepo tajiti od cure sto si, znas?- prosaptala je, da ju cujemo samo ja i on, i otisla, a on je zarezao tako jako da su me prosli trnci
-Ja nisam nista, za razliku od nekih- prosiktao je kroz zube, a ona se u svom prelijepom hodu zaustavila, zeljela sam da nastavi hodati, iako mi je bila mrska.. Bilo je nesto u tom hodu sto mi se svidalo..
-Dobro, oprosti.. mislim.. Sto bi mogao postati- rekla je a u njenim predivnim ocima primijetila sam iskricu… zatim je odleprsala za svojim drustvom..
-Robert, daj idemo..- rekla sam i primila ga
U drustvenoj prostoriji Anme, koja se nalazila u desnoj kuli u dvorcu, bili su Nic, Vicky, Tony i jos par njih koje neznam..
-Sto se dogodilo?- pitao me Tony
-Nista.. mi idemo u savaonicu.. Moramo razgovarati…- rekla sam usredotocivsi se da u tonu prikrijem dozu napetosti. Zanemarila sam njegov upitan pogled dok je hodao uz mene drzeci me za ruku…
Usli smo u nasu spavaonicu, zenskoj…
-Besumato- rekla sam uprevsi stapic u vrata, Roby je sjeo…
-Slusam..- rekla sam nastojeci zvucati smireno… Tisina je parala zrak.
-Ja.. Ovaj.. Ona… Neznam Ema, neznam…-rekao je drzeci se za glavu
-A sto to neznas?-pitala sam drhtvim glasom
-Neznam mogu li ti vjerovati..- rekao je a njegova recenica me pogodila u srce. Blijedo sam ga pogledala
-N-neznas.. m-mozes.. mozes li m-mi vjerovat..?-prosaptala sam
-Neznas mozes li mi vjerovati?- pitala sam ponovno
-Da..- rekao je s histerijom u glasu
-Robert…-pocela sam –Robert, pogledaj me- rekla sam i primila mu rukama glavu te ju podigla u visinu mojih ociju… Svoje oci sam uperila u njegove.. –Robert, reci mi… Da li me volis?- pitala sam, a on je potvrdno kimnuo glavom
-Pa naravno.. Kakvo je to pitanje?- rekao je i uzdahnuo.. Znala sam da sam dobila bitku…
-Ok… Slusaj.. Jane nije ono sto mislis…Jane nije covjek..-zarezao je a ja sam ustuknula i prosaptala: -nego?-
-Ona je.. Ona je drukcija..- rekao je i podignuo glavu, pretpostavljala sam da vidi moju reakciju na izgovorenu recenicu, ostala sam smirena
-Drukcija?- ponovila sam
-A jesi mi puno rekao- rekla sam pokusavajuci ga nasmijat, ali bezuspjesno
-Ako ne zelis tu tajnu podjelit sa mnom, nema frke- rekla sam. Lagala sam… Ipak mi je on, ajmo reci jedini decko s kojim sam bila i prema kojem sam gajila ovako snazne osjecaje… bilo bi mi drago da nema tajni izmedu nas…
-Ma ne… Samo..- poceo je prakticki si cupajuci kosu
-Moja obitelj postoji jos od davne tisucu devetstote. Moj prvi, daljnji rod, ma cula si za njega, Wiliam Dracula, koji se ozenio djevojkom koju je pretvorio u.. svoju.. i s njom je imao potomke… Jedan od njih je i moj pradjed.. Luj XX. Sad su mu 562. godine… Ali je na izmaku snaga…jer on to zeli… Mi vampiri..-
-Kako to mislis mi?- prekinula sam ga
-Cekaj.. razumjet ces… Dakle mi vampiri na neki nacin imamo moc upravljanja svojom staroscu… Citala si knjigu Sumrak? Zar ne?- pitalo je, a ja sam puknutim glasom odgovorila potvrdno
-E vidis Edward Cullen je moj ujak, bas kao i Jasper i Emmett, a njihove, da ih nazovem, druzice su moje ujne… Jane Austen je moja prabaka. Otac mog pradjeda s tatine strane nije bio vampir, bas kao ni baka i djed, dok su s majcine strane svi bili vamipiri.. Carlisle i Esme su moji baka i djed, dok mi je Leonita, Esmina izgubljena kci koju je Carlisle prihvatio kao svoju, majka. Roditelji moga oca nisu znali da je moja majka vampir, dok u to nije pretvorila mog oca. Moji baka i djed, s tatine strane, su smatrali da ga je ona zacarala .. Koja glupost… Sumrak je nastao prema stvarnom dogadaju, iako je mnogo toga promjenjeno da se ne shvati da je knjiga istinita, ali to nitko nezna… Nitko osim moje uze obitelji, baka i djed s majcine strane te Steph. Razumijes…?- pitao me dovrsivsi svoju malu pricu
-Da ali ne kuzim gdje tu spadate ti i Melyanna..?- rekla sam
-Melyanna je postala vampiricom posve nesretnim slucajem.. Kad smo bili mali, cesto smo se igrali vani, i izlazili u brda… Tako smo tijekom jednog izlet, kad je njoj bilo 7 godina, ja i ona ostali sami u nasoj kuci, dok su ostali nesto morali obaviti… Melyanna je bila vrlo hitra i poletna, kao srna..- govorio je Tony odsutno-…pa je to tada zavrsilo kobno...-lecnula sam se na tu rijec- dok smo igrali njenu omiljenu igru, ona je trcala i spotakla se o razbacane igracke malo prije stubista. Preletjela je razmak i pala niz stepenice, a pritom je rasjekla glavu jer je udarila o teglu s cvijecem…- zastao je, a ja sam ga primila za ruku.. uzvratio je stisak… -kad su dosli Leonita i Will zatekli su me kako placem nad polu mrtvom Mely… Zatim ju je Carlsle odveo zajedno s mojim ocem, dok su me Bella, Rosalie i Esme tjesile, ostali su se o necem dogovarali. Kad su usli rekli su da je mrtva…- tu je prijezirno puhnuo -…tako savrseno glumeci. I ispracaj je prosao u isplaniranom redu. Nisu otvarali lijes.. Prazan lijes… Svi su prokleto savrseno glumili… A zatim se nakon par godina pojavila… Melyanna Lilith Jane Austen vise nije bila ona sestrica koja se voljela igrat skrivaca, a ne.. Bila je to djevojka blijede puti, prelijepih crta lica, i jarko crvene kose… Mislio sam da ludim, ali kad je progovorila svojim melodicnim glasom znao sam da je stvarna… Zatim su mi ostali malo bolje pojasnili o cem se radi, a ja sam se tolko razbjesnio da sam pobjeao od kuce… Opet sam se nakon nekog vremena vratio nastojeci ne stupiti u kontakt ni sa kim… Cak se i Mely trudila,sto je zavrsilo bolnom svadom, koja je na snazi jos i danas, kao sto si mogla primjetiti… Evo to bi mislim bilo to… - dovrsio je gledajuci me pogledom koji je trazi milost
-To je sve?- pokusala sam se nasalit a on je prostenjao
-Saznala si da zivim u kuci punoj vampira i jos ti nije dosta?- pitao me ocajno…
Ali ja sam promjenila temu.
-Kakva je ona? Je li zla?- pitala sam
-Melyanna? Ne, nje zla, nemogu je ni ja shvatiti..- rekao je
-Ali zasto je onda u Cemoru?- pitala sam
-Nisu svi iz tog doma losi… Ima ih full puno, ali ima i onih malo neodlucnih…- ali kad je primjetio moj pogled nastavio je- Zato sto u Cemoru se oni drugaciji bolje snadu bez obzira kolko dobri oni bili…-rekao je
-Roby…- pocela sam dok me on oprezno gledao -…bi li se htio pomirit sa sestrom i obitelju za mene… Nemoj me tako gledati i sam znas da bi ti bilo bolje…- rekla sam
-Vidjet cu…- rekao je gledajuci me ocima punim zahvale


/...to be continued.../



Post je objavljen 23.07.2008. u 16:52 sati.