A što je danas.
Neočekivano...
Još jedan krah.
Više ih ne brojim.
Navikla sam.
Nije me čak jako ni drmnilo.
Malo je.
Zašto mi treba tako malo, a traje tako puno?
Zašto se uvijek vraćam nazad iako znam kako je tamo?
Zašto nikada ne upali?
Koliko trebam još izdržati?
Moram li neprestano trpiti?
Ne smije mi biti preteško!
Zašto drugima uspijem, a sebi ne?
Dokle?
Zašto ne volim ni sebe na kraju?
Imaš kakav odgovor?