Da li je Srbija umorna od lidera,da li je uopste umorna i od koga,i od cega,ili je,mozda,
neograniceno neumorna?U parenetezi,dakle,poeticne,polupoeticne,sasvim nepoeticne,a ipak lirske,bolje reci ocajnicke varijacije,moje licne,na vec otpocetu temu:"SRBIJA JE UMORNA OD LIDERA".
Da je Srbija umorna,dragi moji drugovi,to vi vrlo dobro znate,bas kao i ja,kao sto i svi znamo.Srbija je stvarno umorna,ali ne samo od lidera(ako je pravih i mudrih ucitelja i prevoditelja ikada i imala),
UMORNA JE OD POLU-LIDERA,I OD LIDERA POLUTANA,a njih je uvijek bilo u zadivljujucim(i zadavljujucim)kolicinama i nikada joj nisu zafalili.UMORNA JE TA NASA MAJKA SRBIJA OD LIDERA KOJIH NEMA,I OD NJIHOVOG PRIPOVEDANJA I OD NJIHOVIH"RIBANJA I RABARSKIH PRIGOVARANJA" u koja je,i bez svoje volje,ogrezla do preko uma svoga.UMORNA JE,KAKVOG LI CUDA,I OD SOPSTVENOG RAZUMA,OD SVOG"NARODSKOG"ZDRAVOG RAZUMA KOJI NE RAZUME VISE NISTA.Umorna je ta nasa Majka Srbija i od svoje polu-politizirane inteligencije i od svoje zestoko prepolitizirane poluinteligencije.Umorna je,jednom recju,
od sopstvenih politickih"pozicija"i od svojih rodjenih"opozicija".A tek kako je Srbija umorna od mrzitelja znanja i pameti,od zlobe prema izuzetnima i izuzetnosti.Umorna je i rezignirana egzodama talentovanih koji svake godine,u vecem broju Srbi i Crnogorci s Kosova,beze iz Srbije i Jugoslavije,
ukleti besposlicom,ali i neutazenom mrznjom bezvrednih i nesposobnih.
Srbija je umorna od poigravanja nacionalnim dramama i od njihovog razbijanja u sitne aspre i groseve dnevne politike.UMORNA JE OD SVOJE ISTORIJE KOJU NE RAZUME I NAD KOJOM SE CUDI.Umorna je od teskih,tragicnih,mozda i nesmislenih ratova koje je vodila,a jos je umornija od sulude apoteze tih ratova I OD TRUBA I DOBOSA KOJI,i na izmaku dvadesetog stoleca,JOS ODJEKUJU U NJENOM DUHU I SLUHU.
Srbija je umorna od svoga straha od apstrakcija,od visih apstrakcija,pre svega,umorna je od svog uproscenog rezonerstva,od svog konkretizma,najnekonkretnijeg na svetu.Umorna je od fabrika koje ne rade niti ce proraditi,umorna je od zapustenih i izopacenih gradova,od zagadjene prirode i zatrovanih reka.
SRBIJA NA ISTOKU,SRBIJA NA MARGINAMA CIVILIZACIJE,UMORNA JE OD CIVILIZACIJE KOJA JE NIKADA NIJE VALJANO NI DODIRNULA.
SRBIJA JE UMORNA OD SVOJE PALANKE
SRBIJA JE UMORNA OD SEBE SAME,OD SVOJE PALANKE,OD SVOJE PALANACKE SAMODESTRUKCIJE.Ne,nije to"dekonstrukcija"vec nepovratno samorazaranje,samounistenje panikom od drugog i drugih,samounistenje nepovratnom zavadom sa drugim i drugima.To je samorazaranje heterofobijom i mizoneizmom;to je autodestrukcija samozatvaranjem u zacarane krugove sopstvenih fikcija koje nam sve sigurnije obecavaju sve izvesniju sudbinu POSLEDNJIH BALKANSKIH INDIJANACA U EVROPI.Srbija je umorna od nepotrebne snage reci koje je zavadjaju samu sa sobom i svetom u kojem zivi.SRBIJA JE UMORNA OD SVOJE ZAVADE SA EVROPOM KOJU NE POZNAJE I NE RAZUME,od zavade sa Srednjom Evropom koju nipodastava i prezire,umorna je OD SVOJE NEOBJASNJIVE I KOMICNE AUSTROFOBIJE,99 godina posle svega,UMORNA JE OD SVOJE ISTOCNE OPCIJE,od svoje mini-mesijanske sveslobodarske opsesije,umorna je od svojih svenarodnih i svenaprednih prometeja,OD SVOG VECITOG PRAVOVERJA,OD SVOJE POLITICKE I SVAKE DRUGE ORTODOKSIJE.
Srbija je umorna da umornija ne moze biti i zato je podlozna zaludjivanju;PODLOZNA JE MADJIJAMA I STAROMADJIJANJU.Kad joj zafale magijske vestine probranih i spetih reci na koje se toliko navikla,batrga se u kucinama simbola i simbolizma,SAMU SEBE ZAPLICE,A NE RASPLICE,a kada joj,svoj samozapretenoj,Djurdjijancev slovar nije dostatan da iskaze svoje neshvatanje sveta u kome zivi,gradi sopstvene,prirucne simboloske vokabulare,i nepotrebno cepajuci dusu svoju rastrze se izmedju semiofilije i semiofobije.I NA KRAJU JE IZIGRANA,
ZAGLUPLJENA I PONIZENA NADMUDRIVANJIMA SVOJIH NEDOUCENIH IKONODULA I NEDOUMNIH IKONOKLASTA...
(Bogdan Bogdanovic-"MRTVOUZICE,MENTALNE ZAMKE STALJINIZMA","August Cesarec"-Zagreb,1988.)
Post je objavljen 17.06.2008. u 00:56 sati.