Moji odnosi sa predsednikom Milosevicem se nisu ni pogorsali ni poboljsali.Oni su zapravo ostali isti.
Meni je potpuno jasan politicki i nacionalni stav predsednika Milosevica.JA BIH VOLELA DA U OVOJ TESKOJ SITUACIJI ZA SVE SRBE PREDSEDNIK MILOSEVIC IMA NAGLASENU NACIONALNU KOMPONENTU SVOJE POLITIKE,KAO STO JE IMAO KADA JE POSTAO VODJA SVIH SRBA.
Medjutim,on je nema.Ono sto je kod njega primarno,vidjeno je na poslednjem Kongresu socijalista,gde je svirana Internacionala i gde se on svojim sledbenicima obraca sa"drugarice i drugovi".Moji stavovi su,naravno,drugaciji,mada ja postujem njegovo pravo da ima drugaciji stav od mog.On i ja smo na njegovom pocetku imali iste stavove.Socijalisti i leve snage na srpskim prostorima vec dugo pricaju
"mir nema alternativu",A JA MISLIM DA MIR NE MORA DA SE TERA PO SVAKU CENU,NAROCITO NE PO CENU DA NESTANE SRPSKOG NARODA.U JEDNOM TRENUTKU JE IZGLEDALO DA CE ZBOG TOG MIRA BEZ ALTERNATIVE POLA SRBA IZ REPUBLIKE SRPSKE PRECI U SRBIJU,A DRUGA POLOVINA PRIMITI ISLAM.Gospodin MILOSEVIC ZABORAVLJA DA JE IZRASTAO NA NACIONALNOM PROGRAMU,NA NJEMU DOBIO IZBORE...BOJIM SE DA SE ON NEGDE PRERACUNAO.
("Telegraf")
Post je objavljen 08.06.2008. u 00:14 sati.