Marketing
nemam volje za nikakav uvod... prelazim na stvar...
dakle...
osvrchem se iza sebe... vidim beskrajnost bez horizonta... sve je puno boja.. ljepo... zar je to moj život?mislim da je.. teško ga prepoznajem tako iz daleka...
znate li kuda ovaj post vodi? neznam ni ja.. Neznam kako da vam doćaram svoje lude misli ovdje na ovaj papir...
pokušat ću.. dajte mi malo vremena...tik-tak....
Čudno je kako neki uspjevaju upotpuniti tuđe živote a ja čak nemogu ni svoj.. sada kada sve gledam iz daljine, neke djelove jednostavno neprepoznajem.. neznam procjeniti tko u mom životu ima glavnu ulogu? ja ili oni?
hmm... nije vam jasno što želim reći zar ne?
dali sam se ja promjennila ili je život okrenuo stranu? Ona osoba u meni više nepostoji.. zašto? dali je to dobro? neznam zašto vam pišem kad ni sama neznam što time želim reći...ahhh...
ispisala sam cjelu stranicu.. neželim vas više zamarati... samo sam vam nekim svojim nejasnim nachinom htjela reći da je život pun uspona i padova... al bez obzira na sve treba ustati i krenuti dalje.. Ja sam vam živi primjer... nemojte se ni truditi..samo ja shvaćam što to znaći.. pišem vam ovo zato što smo ja i moj blogich s vama više od godinu dana.. i sada kada ćitam ove prve postove koje sam ovdje napisala.. neznam... sve mi je to nekako smješno..
toliko od mene... ja i moj blogich odlazimo na zasluženi odmor... Preko ljeta nemam baš neku želju zujit za compom.. vraćamo se na jesen.. volim vas sve jako jako jako... komentirajte i dalje.. svaki komm će kao i do sad bit vraćen...
pusica svima... uživajte mi u praznicama.. kupajte se i sunćajte i hvatajte komade po plaži...
Voli vas vaša IvChEeee....
Post je objavljen 02.06.2008. u 20:48 sati.