Prosto zrakom na večeru Trofka došla
s mojom bivšom rič je prošla.
A ja čudno stojim i gledam
ne znam da li da se opet predam.
No, na usne mi navire neugodan smijeh
bože, samo da me opet ne prisili na grijeh,
jer pokušava mi se pod kožu uvući
a ne želim se više sa njome tući.
Poput laganog povjetarca vinuh se u zrak,
sada me od Trofke više nije strah.
I neka se više ne dira u moj brk
jer će je u protivnom srediti moj vatrogasni šmrk.
I odsada više nema straha
ni opasnosti da me Trofka ostavi bez daha!
Hvala!
Post je objavljen 28.05.2008. u 20:38 sati.