Marketing
Horsey Hundred
Jos sam bolestan od voznje - vozili smo 104 milje (171 km) po brdima oko Lexingtona i Georgetowna. Nisam bio u top formi - jos tokom 30-te milje me je pocelo koljeno boliti dok sam 50-tu docekao mrtav umoran. No happy times - moja grupa je bila gomila manijaka koji su drzali prosjek oko 27km na sat. 27 hebenih km na sat po brdima je sumanuto - taj prosjek se drzi na ravnici sa vjetrom na ledjima.
Ali neise, odkacio sam ih oko 50-te milje i ostatak ladno odvozio sam. Jaran koji se izgubio iza mene na pocetku me je sustigao na zadnjem odmaralistu (milja 80 - vidi prvu sliku). Ja sam vec odlucio da odmaram svakih 10 milja jer su me koljena pocela izdavati.
Nisam bio jedini - svakih nekoliko kilometara bi se ukazao biciklista koji stoji kraj puta i ko fola pregleda gumu ili tako neki fazon a u stvari isteze noge. Bicikliste krase jaki listovi i ogroman ego :). Zadnji kilometar jedan je hadzija gurao bicikl uzbrdo - nije mogao da se popne uz relativno blag uspon. Jednostavno izgorio cojk.
Voznja je pocela oko 8 ujutro a zavrsili smo oko 4 poslijepodne. Od tih 8 sati, proveli smo oko 1 sat odmarajuci a ostatak je bilo cisto pedalanje. Mislio sam da cu danas biti invalid ali su me izvukle ledene obloge.
Post je objavljen 26.05.2008. u 00:37 sati.