Svašta mi se u životu izdogađalo i još će puno toga se dogodit... Ali nikad nisam osjećala ovoliko nezadovoljstvo samom sobom... Zdrava sam, živa, zaljubljena, s krovom nad glavom, poslom i dobrom plaćom... Ali meni nešto nedostaje... Razmišljam već neko vrijeme o svemu i ne znam šta da radim. Čak ni one svakodnevne stvari koje imam obavit ne obavljam jer mi se ne da, vučem se ko pokisla kokoš. Jedino što me još raduje je moja ljubav i vrijeme provedeno s njim.
Neću duljit, ne volim pisat o depresivnim stvarima. Mislim da ovo nije samo PMS jer me drži već dulje vrijeme. Najveći moj problem je u stvari posao, želim nešto postići, imam volje i ambicije, ali već neko vrijeme tratim svoj talent i vrijeme... Željela sam postati netko u poslovnom svijetu, ali sve više shvaćam da je bez kurca jako teško postati netko, a kamoli opstati... I sve više shvaćam da se borim s vjetrenjačama, da moje zasluge uzima netko drugi, da moje ambicije ostvaruje netko drugi...
Jako sam sjebana. Nisam nikad bila ovako. Nadam se da će proći...
Post je objavljen 20.05.2008. u 14:18 sati.