Samo nekad sjedni šutat ćemo o svemu
slučajno ću ti dodirnuti ruku,
pomirisati kosu dok ti mičem trepavicu
i...znati da za tebe ja nisam taj...
iako znaš moje tajne
i sve što nije nikad bilo.
Znam da ceš opet otići
u izmišljeni život i nije me strah,
opet čekati, što bi portugalci rekli kao saudade
(ona koja sa čežnjom čeka nešto što se nikad neće dogoditi).
Nemaš pojma koliko malo sjena je poput tvoje
i koliko oprosti stane
u neprospavanu noć.
Post je objavljen 19.05.2008. u 09:42 sati.