Pišem ovo u žurbi...dok beba dremne na sekund...
Pas već sat vremena obilazi oko mene jer zna da ćemo kada se beba probudi ići u šetnju...pustit ćemo mamu da odmara, a mi ćemo tri sata vozati po šetnici...pas će trčkarati i igrati se sa psima koje sretnemo po putu, a beba će znatiželjno gledati sve oko sebe dok ju sviježi zrak, drmusanje u kolicima i sva ta zanimljiva događanja koja sretnemo putem ne izmore...i dok tako ne utone u san...
Sada tek vdim kako je dobro imati izrađenog psa...odnosno psa koji je na putu da bude do kraja izrađen (znate već...pobertet je tu). Stvarno nemam pojima kako bi hendlao bebu, psa, kolica, boćice, igračke, pasofrendove, spuštanje po kojekakvim stepenicama, pakiranje u auto i sva veselja koja idu uz šetnju s bebom i psom, da nemam ovakvog psa kakvoga imam. Psa koji će hodati uz kolica koliko got dugo treba, psa koji će mirno ležati kraj nas dok u šetnji hranim bebu, psa koji će smireno odvratiti svakoga psa od blizine kolica kako u igri ne bi probudili bebu. Ma je...zna pas malo koristiti moju koncentriranost na bebu pa se sjuri na kakav odbačeni komad bureka, ali odmah pušta čim podviknem "fuj to"...zna pas malo ignorirati pozivanje imenom...ali onako pubertetski zaigrano...no kada shvati da mi odlazimo kolicati dalje bez njega, odmah se nacrta uz kolica i čeka svoj keksić iz prepunog pretinca u kolicima...
Puj puj puj da ga ne ureknem..ali stvarno je gušt šetati s bebom i psom...nemam s njima nikakvih problema...nadam se da će tako i dalje biti...
Pa eto...beba se budi...idemo mi...
Post je objavljen 09.05.2008. u 09:14 sati.