eh da... krenula ja s praksom... napokon... Trebala sam ići jučer al sam se probudila ukočenog vrata tak da nisam mogla nikam ići... al danas mi je malo bolje pa sam otišla... Upoznala sam tamo ekipicu s kojom sam se cijelo vrijeme zajebavala... ok, radili jesmo i to dosta, jer su večeras dvoji svatovi tak da je bilo posla oko priprema, al mi smo to sve uz zajebanciju...
Buraz mi napokon dopustio da se malo provozam, skoro sam ga ubila, al ok... malo me jebe razlika kaj sam do sad vozila dizelaša, a sad odjednom benzinca tak da je bilo malo čudno... al privikla sam se pomalo...
subota... a ja doma... možda i ne budem... ne znam... čekam poruku da mi se javi jel ću kam ići il ne... joj poludit ću... najviše mrzim kad sam u neznanju... ak idem ne znam kad idem... a ne znam ni jel idem... a ja se nadam da budem... samo čekam sms... a do tad ću se znojit jer sam nervozna... bem ti frenda kad se nateže s curom umjesto da meni javi jel se ide kam se treba ići...
kad bolje pogledam nisam baš ni normalna, budna sam od pol 7. Cijeli dan radim i onda još hoću van.. .a znam ja zakaj ja hoću van... al nije bed... uopće... a valjda će se ispunit i moja želja... nadam se... no kako vrijeme ide sve manje vjerujem u to...
e sad idem... bilo kam... sam da više ne tipkam. Već sam i sebi dosadna...
99% Vas ljubim (onaj 1% će se prepoznati zakaj ne)... pozzzzzzzzzzzzzzzz
Post je objavljen 03.05.2008. u 19:30 sati.