Kahva se najslađa sabahile iz male džezve pije,
a ni u deset, vala, mahane joj nikakve nije.
I popodne fildžan kahve kao naručen dodje.
Da kahve nije, ko bi pomislio da dan tako brzo može da prođe.
Kafa se pije u kući, kancelariji, kafani,
a kod nas, u Bosni, i u avliji, vani.
Kafa baš svakoga učini svojim robom.
Da kafe nije, zar bi insan znao kud bi serbez sa sobom.
Kava zbilja nikome ne oduzima vrijeme
pošto se uz nju premeću svakojake teme.
Srkajuć kavicu svako bi reći nešto htio.
Da kave nije, kako bi se pamtilo ko je sve tude i zašto bio.
Kahva je u isti mah ćejf, navika, čar
i bezbeli, povrh toga, ponešto ozbiljna stvar.
Ja sam s kafom čak duhovno srastao.
Da kave nije, bi li ovaj tekst u mojoj glavi uopće i nastao?
Alija Kapidžić
aj bujrum (dobrodošli po naški), guštajte (izvorno-ćejfite) u kavi (izvorno-kahvi) i sritan van 1.maja!