Marketing
Kad majstori rade...
Stojim ja tako, ovlaš, jučer u vinoteci, gledam prašinu kako se skuplja i snimam cure kako prolaze vežom.
Ne radim to svaki dan, da ne bi krivo shvatili.
Ponekad i pobrišem prašinu.
Baš sam pomislio kako će mi se vrat ukočiti od izvijanja kad li, uto, nato ili kako vam već drago, prolete njih dvije kroz moje vidno polje.
>>Dobra guza, proleti mi glavom.<<
Kad eto ti jedne od njih dva koraka nazad i... pogled u pravcu ja.
Zbunjola u glavi, razmišljam jesam li to rekao na glas?
Hoću li dobiti šamarčinu ili broj telefona?
Ili je snimila maslinovo ulje iza mene. Ak je to, mislim si, zbilja ima oko sokolovo, ili voli dobro maslinovo ulje....
Ulazi ona, iza nje i njena frendica.
Dooobro, ne izgleda ljuto, ne vadi suzavac iz torbice, čak mi se i smiješi.
Hmmm...
Mozak radi sto na sat, odakle ja nju znam?
Ona očito zna mene...
Ona: >>Bok, kaj ti tu radiš<< pita me.
Ja: >>Aha.<<
Ona: >>Kaj nisi više tamo di si prije radio?(da ne navodim ime propalog slučaja od firme...)<<
Ja: (mislim si u glavi koje je to bedasto pitanje, pa rekao sam ti da radim ovdje) >>Ne, nisam tamo od prošle godine.<<
Ona: >>Joj super, daj molim te trebam tvoju pomoć.<<
Ja: >>Nemaš beda, kaj trebaš?<< (sad mislim nešto, hmmm, sram me bilo...)
Ona: >>Jel znaš di je tu ..., neka agencija za manekenke, reklame, tak nešto?<<
Ja: (gledam je tupo do bola, još uvijek se pokušavajući sjetiti odakle ju znam) >>Nemam pojma.<<
Da ubrzam malo...
Sad je razgovor krenuo putem - zna li ona adresu, zna, to ti je tu prek puta, (mislim si glupačo - znaš adresu i ne uspiješ je ne naći, skupa sa kućnim brojem i svime na zgradi)...
Slijedi trkeljanje bez veze, a ja sam mulac, opet mislim, i već me glava počinje boljeti, samo ne znam od čega, da l' zbog previše razmišljanja odakle se znamo, ili zbog previše razmišljanja opčenitog, u sada već tri minute.
Odu one, vrate se za 15 min iz te agencije, gdje će im uzeti 70 kn da ih slikaju i slike stave na internet, te im objeručke pomoći naći posao, a ja sam sam sebi glup ko kupus jer i dalje razbijam glavu odakle se znamo...
Odustajem od razmišljanja, nema smisla...
Opet priča bez veze, di si, šta si, kako si, ali mene to više ne tangira, takav razgovor ide bez razmišljanja...
Ko da pobirem veš sa balkona, samo slažem na hrpu...
Došo sam doma, popio Aspirin i glava me prestala boljeti...
Sve u svemu, nije poanta priče da se hvalim kak mi žene, i to zgodne, same prilaze.
To me kao što se vidi ostavlja zbunjenog, nego...
Kad se ljudima počinju dešavati takve stvari, da zaboravljaju ljude koje su upoznali?
Zašto meni, ovako mladom...
Why, ooh why?
Season in the Sun
Post je objavljen 15.04.2008. u 22:45 sati.