I kad sumnjam dal tu si
znam da ću te pronaći; jednom, u sebi
u tom nebu, u toj vlati trave; što mi ukrade pogled
kad pogledam gore ja te vidim;
sunčanog, toplog; da mi zagriješ ruke
što lamataju i grabe zrak; žele uklještiti te
u vječnom zagrljaju; da ostaneš.
Znam da u zagrljajima tvojim
ja gubim se, i kad nađem sebe.
Gubim se, dok tražim te
jer; u tvojim očima ja sam put, istina i život
čista, i prekrasna
I kad drugima crna sam i ružna
i ohola i okrutna;
kad nađem se u tvom pogledu,
znam da pronađena sam među izgubljenim
malim kamenčićima, što se utapaju
među masom kamenja; oštrih, nazubljenih
što bodu, ranjavaju
stope, i ruke.
Znam da sam tu.
Glasovima, što gube se
odzvanjaju; jeke u prostoru
bezvremenosti; mi smo
ti što viču; jedno za drugim
zovu se, da usnu zajedno.
Post je objavljen 14.04.2008. u 23:05 sati.