Eto da i ja tu nešto napišem nakon dugo vremena. Već jako dugo želim ući u editor i nešto napisati da maknem onaj negativno nabijen post ali nikako... Pa evo me sad.
Mnogi od vas imali su priliku na vijestima i u novinama vidjeti mene i moju školu ovih dana. O, da, ja sam ponosna. Meni je tako fascinantno i tako... neznam... drago da smo se mi uspjeli organizirati u tolikom broju i u toliko kratkom vremenskom roku. Još fascinantnije je što u tolikom broju (preko 500) nismo napravili nikakvu materijalnu štetu. Nikada mi nije bilo ovako drago što sam dio PRHGovaca.
U razloge neću ulaziti. Zaključavanje vrata bolesna je ideja, da ne govorimo o tome koliko je opasna i protivi se mnogim zakonima. Mislim, kao da nam ionako nije otežan ulazak/izlazak s onim vratima koja se otvaraju na unutra. Razloge za nezaključavanje mogla bih dugo nabrajati i toga je previše, pa neću ni počimati.
Opet sam dobila komad. Ovo mi lagano prelazi u naviku... A preživi se.
Skužila sam neke stvari. Veoma bitne. I još neke stvari manje bitne. Al zanemarimo sad to... Hmmm... Da.
Ako sam ikada i imala sreće, sada me napustila. Ništa mi više neide od ruke. Više ni ne pamtim kako sam znala pamtiti. To se odražava i na moje ocjene... Loše, loše...
Bit će bolje. Jednog dana ili nešto kasnije. Ja se nadam.
Sada ću polako privesti kraju ovaj post. Još ću samo napomenuti jednu sitnicu. Jednoj meni dragoj osobi jučer je bio rođendan. Pa eto, s malim zakašnjenjem ovdje (ali na vrijeme prije), Marko, sretan ti rođendan! =)
E da sam ja ti bila bi preponosna što sam spomenuta u mom postu. Hmmm da...
Neću filozofirati. Poželjeti ću vam svima laku noć i pozdrav do slijedeceg susreta!
Love ya ;)
Ms KT d Best
Post je objavljen 10.04.2008. u 22:06 sati.