vratit ću se
u sumrak neke bezbojne noći
tiho, pod krinkom magle
uvući ću se se polako
u tvoje toplo krilo
stiješnjeno između usnulih brda
prigrli me, zemljo
kraljevski me dočekaj
hladnom rosom me počasti
vratit ću se
kad dojave mi laste
da trave čeznu za mojim koracima
a vjetrovi oplakuju miris moje kose
kad me pozoveš
zvijezdama nebom moje ime ispisujuć
i kad jedna živa voda
počne polako da me zaboravlja
zagrli me, zemljo
privij me na kamen-grudi
da usnemo u zagrljaju
uspavane
zagrljene
zauvijek
Post je objavljen 10.04.2008. u 10:18 sati.