Probao sam potražiti po prethodnim pisarijama...ali...shvatio sam da već imam poprilično postova i shvatio sam da stvarno ne pamtim o čemu sam sve pisao. Zapitao sam se i zašto ne pamtim...zato što često niti ne razmišljam o čemu pišem...jednostavno se uhvatim tipkovnice i časkom nalupam svoje misli koje vi onda sa više ili manje pažnje čitate, ili niti ne čitate...
Tako da...nemojte mi zamjeriti ako sam već o tome pisao...
Što se događa...prije nekoga vremena izbacio sam psu kasnovečernju šetnju...obično smo prije spavanja izašli na tri minute da ludo štene piški i tako je ta večernja šetnja postala navika i meni i psu. No kako je pas sazrijevao sve je teže hodajući izlazio na večer i sve se brže vraćao nazad u toplinu doma svoga. Bila je nekako zima i loše vrijeme pa sam ja to povezivao malo i s tim, malo i s umorom psa koji je sigurno bio prisutan s obzirom da bi samo tri sata ranije došli iz duuuugih i ludiranjem ispunjenih šetnji...ali eto...izlazili smo jer to je nekako bila navika. Sve dok jedno večeri moj pas nije izveo svoju prvu glumačku točku...spustio se u piš pozu, evidentno odglumio piš jer je pod njim sve ostalo suho i okrenuo se prema doma s izrazom na licu kao kad dijete shvati da si ga uhvatio u nekom njegovom sitnom i bezazlenom muljarenju...od tada ne idemo u tu kasnu šetnju i izgleda da ne griješimo...jer pas niti ne pokazuje bilo kakve znakove da bi izlazio nakon što se oko osam sati na večer vratimo iz duuuuge šetnje.
E sada imamo i ranojutarnju glumu...dakle...trudim se malog ludog psa navikavati da u ranojutarnjoj šetnji obavi svu fiziologiju (te ranojutarnje šetnje su nam zbog toga neko vrijeme bile ne vesele, ali o tome u nekom drugom pisanju, ako već o tome i nisam pisao...)...samo iz tog razloga što će brzo doći vrijeme kada će mu nakon te ranojutarnje šetnje iduće izlaženje biti tek kada se ja malo prije četiri sata po podnevu vratim s posla i iz skupljanja bebe iz vrtića...ali mali pas je navikao da ga gazdarica šeta tijekom prijepodneva i teško mu je shvatiti zašto mu se ja smijem i zafrkavam ga i zašto po nekada budem i malo napet zbog toga što on nije obavio kak...ali kuži da je meni iz nekoga razloga fora kada se kak obavi...e sada...mali pas, da ga ja ne bi zezao i smijao mu se i da ne bi bio nervozan počeo je glumiti kak u ranojutarnjoj šetnji...jednostavno zamakne na livadicu na kojoj obavlja "posao" (ako ga obavlja) i kao fol čučne i odmah se digne i juri prema meni navlačeći me na povratak kući...u tom navlačenju kući pas ima isti izraz tijela i lica kao u prije opisanim post glumačkim trenutcima koje smo kod piša imali u kasnovečernjim šetnjama...ah luđo ludi.
Ponekad mi je fascinantno koliko vremena u odnosu vodič pas provedem razmišljajući o tim fiziološkim disciplinama psa...
Post je objavljen 03.04.2008. u 07:47 sati.