Marketing
Sve je počelo u petak.Idemo Daniela,Vlatka i ja na (ne)normalni tribute to Balašević.Odmah na početku je bilo odlično.Pjevali smo,plesali,pili sok....heh..Po Danielu je stari došao nešta rano pa je ona otišla,a Vlatka i ja smo opet zadnje ostale.Pjesme koje su svirali bile su divne,bilo je i veselih i tužnih,polutužnih i poluveseli,za svakoga po nešto.Mkc je bio dobro popunjen,dosta je ljudi došlo.Kad je sve završilo svi su htjeli još,ali kako su se već par puta vraćali na scenu taj puta nisu i sve je završilo.Nama je ostalo još soka,ja nešta nisam mogla pa sam odnjela do piplova iz RK,a kad im odneseš soko to se normalno ne odbija.Pijucka Vlatka svoje i pričamo mi kako još od nikog nismo dobile palice.Kažem ja njoj odo ja pitat onog lika što je svirao sintisajzer.Dođem ja nak sa smješkom nešta pito on vamo-tamo i pitam ja njega jel bi mogle mi dobit palice??Reče on sačekaj da pitam bubnjara.Čekam,čekam.Stiže on od bubnjjera i prenosi mi šta je onaj reko.Ima samo jedan par palica,a mora svirat još u subotu i nedjelju,a postoji i mogućnost da puknu.Nisam bila baš sretna,a ni Vlatka al nema veze.E da,zaboravih reći da je Bane svirao harmoniku i da je Vltka ijelo vrijeme blejala u njega u nadi da će ga upoznat iako joj nije bilo ni na kraj pameti da će se to dogodit.Prvo kad joj je Daniela rekla vid onog lika baš je simpatičan,a Vlatka nak sam pogleda i ništa.Odjednom se ona okrenila i nak osmjeh od uha do uha kao pa je simpatičan je.E de da ja nastavim tamo di sam stala.Vratim se ja kod Vlatke i kažem joj da njemu trebaju vamo-tamo.Sjednemo mi još malo kad stiže taj Petar što svira sintisajzer.Odemo do njega upoznamo se kaže on kao dobro je da ste došle nešta nemam društva.Pričali smo malo kak je njemu tak stalno svirat i nikad nisi kod kuće,a još studira i uglavnom šta on radi.Onda smo mi njemu pričale i tak.Pričamo,pričamo,a ono stiži Bane i Srđan.Vlatka sretna kao ništa ja sretna zbog nje.E izlupala si me od sreće po koljenu ko nikad u životu,al oprošteno ti je.Ispričam ja Petru kak se Vlatki sviđa Bane,malo smo ih zajebavali pjevušili ono Nikad kao Bane.....Pristigao je i pjevač Nenad malo s njim čavrljali zezali se i kad smo skužile da je već vrijeme da krenemo krenuli mi.Teško nam je palo al šta se mora teško je.Pozdravimo se mi sa dečkima i izađemo.Vlatka je htjela toliko zagrlit Baneta,a ja sam joj rekla samo jednom se živi...uletila je u Mkc došla o njejga i zagrila ga.Mi smo se tamo smijali i govrili nitko kao Bane.Kući smo otišle pjevajući.DO šest sati ujutro nisam mogla spavat,a n znam zašto...?!Oko deste ujutro sam poslala Vlatki poruku ne znam ni ja šta...nešta u polusnu...Zpve Vlatka ajmo na kavu u okac....ajd ajd...idemo...sjedimo mi u Okcu i razmišljamo kako bi mogle u Osijek...al same smo znale da je to nemoguće...ispaljivale smo kak bi mogle pobjeć,a znamo i same da to nikad nebi naprvaile.Jedna drugoj govorimo misli,misli,misli....Iz okca smo otišle sjesti na onu klupu ko Dm-a...Sjedimo mislimo mislimo....Kaže ona ajmo do mog tate na teniske terene da ga pitamo...odemo mi do Vlade(živio)...prvo smo ga morale čekat al dočekale smo....pita ona njega...kaže on možeš..al moramo pitat mamu i nazvat tetu Vesnu(ovim joj se putem zahvaljujemo Vlatka i ja za sve...iako ću na kraju još sve detaljno)Vlatka j mislila da joj mama neće pristat,ali na sreću pristala je...teta Vesna se toliko smijala ali i ona je rekla da može....na red je došla moja mama.To je bilo dosta teško.Od teniskih terena do moje kuće molile smo Boga da nam pomogne i da ona samo kaže DA.Dolazimo u moje dvorište ja nju zovem,prvo joj se ispričavam što sam predhodnu večer jako dugo ostala i onda ju upitasmo.Mama je ko iz topa rekla nema pojma.Nisam ju više ništa htjela pitat nego smo otišle ponovno na teniske.Meni samo što suze ne krenu,ali još uvijek smo se nadale.Sjele smo u auto tate Vlade i otišle opet do moje kuće.Pozitivno smo razmišljale.Ponovno sve iz početka zovem ju zovem..izlazi van skupa sa tatom...nešta su se rukovali vamo-tamo i onda je krenuo moj monolog...neš ja nabrbljala Vladek skupa sa mnom...i moji dragi mama i tata rekoše AJD AJD....idi...jupiiiiiiiiiiiiiiii...Toliko smo se derale i skakale kao nikada.Užurbano sam spremila torbu i otišla do do Dm-a.Izlazim ja sva sretna,a ono meni u susret idu Bane i Srđan.Oni nak aloo...ja eeej...Pozdravili se mi.Malo komentirali kako je grad mal i kak je super što smo se sreli.Nisam se mogla suzdržat,a da im ne kažem da ćemo doći u Osijek.Kad sam im rekla nisu mogli vjerovat.Još smo nešta pričali,i ubrzo se razišli.Otišla sam po Vlatku i nas dvije skupa na kolodvor.Letile smo na kolodvor.Vozile smo se mrtva 3 sata.Blaga katastrofa.Stigle smo u Osijek.Izletile smo iz autobusa i brzo otišle do nekog music shopa.Ulazimo mi,a on će nama NE RADIMO VIŠE.aaaaaaaaa....Malo smo se odaljile od tog shopa,al smo se odmah vratile i lijepo zamolile da nam daju palice i trzalice.Smilovali su nam se dečki i uspjeli smo kupit.Dok smo kupovali jednom je popustio ispušni ventil pa nas je upozorio da se malo odaljimo.Brzim tempom krenule smo na stadion.Na utakmicu Osijek-Slaven Belupo(1:0).Nas dvije prvi put na tom stadionu same.Dođemo na prvi ulaz pitamo jel možemo kupit karte??Reče sekjuriti da je upravo ošla ta što prodaje karte.Uputi on nas u upravu,a mi pojma nemamo di je to.Dođemo do drugog on nas uputi na suprotnu stranu stadiona.Dođemo na suprotnu stranu i pustiše oni nas,a da nismo morale ni platit.Nas dvije ko prave šalove Kohorta-Osijek...a oni nama mamu jebu.Pogledamo,a oni ima šalove Slaven Belupo.Bježi s te tribine.Dođemo do četvrtog sekjuritija.Pitali su nas kao:-Jesmo mi najbolji ovdje??Mi nak:-Jeste!!A oni:Upadajte onda!Ali mi nismo ušle jer su nas oni trebali ispipat,a mi ženske.Vlatka im je rekla da ima skalpel pa da ne zna gdje će s njjim.Kažu oni samo ga dobro sakri.Krenula ona sakrivat,a ja već ušla na peti ulaz.U trenutku skrivanja skalpel se raspao,pa je Vlatka odlučila reći da ima skalpel.Počeli su pričat kako može dobit kaznu od 500 kuna plus još tam neke stvari.Za to je vrijeme ona mutava ženska pregledavala.Prevrnila mi je cijelu torbua,a tamo bile stvari i ulošci i sve ženske potrepštine.Oni muški gledaju kao da imam ne znam ti ni ja šta.Vlatku je također prevrnila,ispod kape,šal je morala odmotat.I tak ta sranja.Blago rečeno osjećale smo se kao najveći huligani.Bile smo sumnjive zato što imamo skalpel i torbe.Idući put nosimo motornu pilu.Prvo poluvrijeme je bilo malo dosadno,ali oke.Mogli su se ćuti zanimljivi komentari tak da je bilo ok.U drugom poluvremenu je Osijek zabio gol.Atmosfera je bila olična.Sve 5.Uputile smo se malo neš pojest u mek donalds.N putu do tete Vesne srele smo Tomislava(sin tete Vesne,Vlatkin bratić..heh).I s njim skupa otišle kući.Teta Vesna nas je lijepo ugostila.Prvu smo večer Vlatka i ja pričale dosta dugo.Nije bitno o čemu.
Možda netko i zna.U nedjelju smo cijeli dan funjale,našle smo se i s Ivonom koja je bila kod sestre.Ivona je po običaju opet kasnila,ali nije važno,važno je da se pojavila.Oko pola sedam smo otišle na misu već pomalo umorne.Vratile smo se spremile i jele.Jupi.Krećemo.Do mini teatra smo došle autom(hvala Vinku i Ani).Ispred kolodvora smo ostavili auto i krenuli preko onog mosta do MINI TEATRA.Ušle smo unutra kad tamo...jupiiii...nenormalni..oni skupa s nama nisu mogli vjerovat da smo se ponovno svi našli.Sjeli smo na klupu i pričali sa Banetom,Srđanom,Petrom...dolazili su i Nenad i Dragan...često su govorili da ne mogu vjerovat da smo došle,a mi njima da mi ne možemo vjerovat da smo tamo.Pričali su nam kak im je bilo u Križevcima.Na njihovom je licu bio umor.I sami su to rekli.U Križevcima su malo više i popili pa im se to sve pomješalo pa su bili polumrtvi,ali ne i manje zanimljivi.Draganu smo dali palice koje je odmah isprobao na svirci u Osijeku.Nenadu smo dali trzalicu,a on nama u zamjenu svoju trzalicu.Srđanu smo isto dali trzalicu,u zamjenu smo dobili 5 dinara.Hehe.U 11 je počelo.Stale smo u prve redove.Osmijeh je stalno bio na licu.Petar mi je prije svirke rekao da mu je nestalo cigara.Uspjela sam mu užicat pet cigara.Tek toliko da preživi.Bio je sretan ko ništa.Bilo je dosta ljudi.Jednostavno je bilo lijepo,prekrasno,predobro,zakon(sve je to isto).Kad je svirka završila opet smo Petar i ja pričali uglavnom o svirci..ma o svemu.Malo smo još popričale sa Srđanom i Banetom.Odlučile smo krenuti kući.Ne morate nam vjerovat,ali iskreno jedva smo otišle.Povikale smo DEČKI.Svi su se okrenuli pružili smo si ruke,ragan je ponovno zahvalio na palicama,a ja Srđanu na 5 dinara pa smo se još jednom za kraj nasmijali.Iako sa Kristijanom nismo baš nešta komunicirale pružile smo mu ruku koju riječ rekli i otišli.Vlatka je nešta brzo izletila.U nekom kao hodniku sam srela Petra.Pita on kuda ćeš ti ja nak pa idem.Pružili smo si ruku i zagrlili se(prijateljski)rekli si još koju riječ i otišli.Bila sam i sretna i tužna.Vlatka nije mogla doći sebi kao ni ja.Nismo mogle vjerovat da je sve gotovo.Rekli su da će nam javit kad budu negdje u blizini.Postoji mogućnost da se opet vidimo,a postoji mogućnost da se više nikada ne vidimo.Ostali smo u kontaktu,ali tek je prošao jedan dan.Znam da će se sve to jednom zaboravit,ali isto tako n želim da se zaboravi.Moža su oni nas već zaboravili...ali znamo mi koji nisu.Dečki su simpatični.Svaki na svoj način.Hehe.Stavit ću vam njihove slike koje smo u Osijeku slikali.Ima svakakvih poza.
Krenimo...
BANE je tamo najmlađi.Inače se zove Branislav.Ne voli svoje ime jer kako kaže trba sto godina da se izgovori.Svira harmoniku.Jučer je bio najumorniji,a najmanjje je svirao(ili možda ne).Ima jako lijep osmjeh.Vlatka ga simpatizira.A kako neće??Zanimljiv čovjek.Ma duša.
Srđan(Srki)Kolko sam ga mogla skužit...hmm...voli se družit.Dosta često zna pita jel sve u redu.Jel nam treba šta.Prema nama kao stariji brat.Bar dok smo bile u Osijeku.Svira električnu gitaru.Iako svira prstima mi smo mu kupile trzalicu iz fore.Nije baš neka bila čvrsta što smo mu rekle,ali on je rekao da nije bitno kakva je nego da je bitna namjera.Tako nešta čini mi se.Za uspomenu nam je dao 5 dinara.Vrlo fotogeničan.Ma isto duša.
Petar...hmm...hmm..on nije niti jedanput prošao,a da se nije javio ili nešta pitao.Uvijek ili uhvati za ruku ili pita jel uživate,uvijek uvijek uvijek...Svira sintisajzer.Svira sa još dosta bendova.Tako da nikada nema slobodnog vremena.Ne može bez cigara.Jako simpatičanLadovina od čovjeka..Divan dečko.Ne mogu pisat o njemu.
Nenad..s njim smo malo pričale..za njega ne mogu ništa posebno napisat.Rekao nam je da je svoju prvu svirku imao u svojoj dnevnoj sobi.I bilo je 15 ljudi.Balaševićeve pjesme svira zato što ih sve zna napamet i onda je odlučio da bi tako mogao.Svi su se nekako našli.I tak..heh..vokal i svira gitaru...
Dragan...s njim smo sam nešta malo pričale u Osijeku...3-4 puta se zahvalio za palice..ima sina malog...Jovan se zove...Dragana zovu tata bubnjar...zato što je jedini tata u bandu...Svira bubnjeve..
Kristijan..svira saksofon...profesionalni svirač...s njim smo isto u Osijeku malo pričale...malo malo...al bar se da uslikat....jupiii...stalno se muva vamo-tamo...možda je ok...al nismo ga uspjeli skontat...heh..
Mia violina.....pojma nemam nju...sam je bila došla i malo nešta popričala...o tome kak zna da smo bile u Županjji i tak...heh...čini se ok...al nismo uspjeli baš komunicirat...
Bilo je nezaboravno....
O daj okreni,taj ringišpil u mojoj glavi...to ne zna nitko samo ti.Bez tebe drveni konjići tužno stoje.
ODLAZI CIRKUS IZ NAŠEG MALOG GRADA....
LAKU NOĆ DAME I GOSPODO ETO I OVA PREDSTAVA JE ZAVRŠENA,NADAM SE DA STE UŽIVALI,NADAM SE DA ĆEMO SE JOŠ VIDJETI U NEKOM DRUGOM GRADU,NA NEKOJ DRUGOJ PREDSTAVI,U NEKOM DRUGOM CIRKUSU....
Post je objavljen 01.04.2008. u 00:23 sati.