Marketing
BEGIZMI 60.
Uskrsni ponedjeljak, 24. ožujak. Luky se sprema održati koncert na otvorenom u Trogiru. Priča počinje ovdje u Radunici, najstarijoj ulici u Splitu:
Radunica je centar ludila. U krugu od sto metara od ove točke žive Luky, Bego, Savannah, Jadran Dučić Ćićo, Jakša Fjamengo, Oliver Dragojević, Tedi Spalato, Tonči Huljić, Teo Trumbić, Njoko iz "Delfina" i još puno drugih glazbenika, slikara, pjesnika i zgubidana, a tu su i Lukyjev studio, Sašin studio, Begin studio... Kroz jedan od zatvorenih prozora čuje se tutnjava, neko dijete vježba bubnjeve.
Luky: "Bego, prebaciću klavir i gitare svojim autom, a ti idi kombijem i pokupi ostale."
Bego: "OK."
Tonči kasni 10 minuta. Pavle po prvi put u životu ne kasni, ali mi kasnimo, pa se on vraća doma popit kavu i mi ga čekamo da ponovo iziđe. Tonči mora iz Kočinog auta uzeti pojačalo, a Koča je kod punice. Nitko ne zna gdje ona stoji, pa nas Koča navodi preko mobitela ravno u krivu ulicu. Rašo nas čeka na autobusnoj stanici, ali ne na onoj na kojoj je rekao, ili je rekao ali mi nismo shvatili. Konačno dolazimo do Dugoga, čovjeka poznatog po tome što mu sve smeta i kad mu ništa ne smeta.
Dugi: "Neću ući u dok ne ugasite cigarete i ne prozračite kombi."
Bego (gleda na sat): "Dobro, ostavimo ga ovdje."
Tonči: "Ajde, začas smo u Trogiru. Strpićemo se, nećemo pušit."
Bego: "Zašto? U ovom kombiju se puši i svi osim njega puše. Nek se on strpi."
Dugi: "Ne jebem vas dva posto. Dok sam ja unutra nitko neće pušit."
Bego: "Dugi, mislio sam da si malo retardiran, ali izgleda da sam pogriješio. Ti si kompletan debil. Daj uđi u kombi!"
Dugi: "Glupane, probiću te nogom. Moje je demokratsko pravo da se vozim u autu u kojem nitko ne puši."
Bego: "A moje demokratsko pravo je da pušim. Tvoje demokratsko pravo se odnosi na tebe i može biti jedino da ti ne pušiš. Ne može tvoje demokratsko pravo biti da ja ne pušim."
Dugi: "Neću u kombi dok ne ugasite cigarete i gotovo."
Bego: "Da pušiš, ne bi bio toliko živčan. Nepušenjem skraćuješ sebi život."
Šofer: "Nije to ništa, ja znam jednoga koji je zbog zdravlja prestao pit. Lud čovjek, ne smiješ mu ništa reć, odmah popizdi. Tiltaće mu srce svaki čas. A dok je pio, bio je skroz normalan."
Bego: "Naravno. Da puši i pije, duže bi živio."
Luky zove na mobitel: "Di ste?"
Bego: "A šta misliš? Ja sam na specijalizaciji za stočara. Upravo naguravam ovce u tor."
Tri kamiona i dva kombija na Trogirskom trgu. Jesmo li mi došli dat koncert ili devastirati grad? Ovako su i Pink Floyd spašavali Veneciju. Dali su koncert da se spriječi daljnje tonjenje grada. Venecija je od koncerta potonula još dublje. Srećom, Trogir ne tone.
I dok se Luky priprema za još jednu beskonačnu tonsku probu...
...Bego sebi uređuje stožer. Kad, ne lezi vraže, stiže Oliver. Liječnik.
Bego (skriva pivo): "E, otkud ti ovdje?"
Oliver: "Došao sam sa ženom na koncert. Kako si?"
Bego: "Tlak je u redu, krvna slika dobra..."
Oliver: "Jebo te tlak, pitam te kako si ti!"
Bego: "Aaa... dobro, dobro. A šta ja znam šta ću reć kad me doktor pita kako sam."
Oliver: "I smanji malo to pivo!"
Bego: "A u kurac! A taman sam mislio da sam prošao lišo."
Klapa Iskon čeka razvoj događaja. Ukazuje se i File.
Odjednom, pljusak! I traje, traje, traje... Postaje sve očitije da od koncerta nema ništa. Luky izlazi na binu i obaviještava one najupornije obožavatelje da se koncert odgađa za sutra. U stožeru sve pijanija atmosfera. Uto stiže i legendarni File.
Bego: "Pa dobro, jesi li ti u Zagrebu ili Splitu?"
File: "Koliko ja poznajem zemljopis, u Trogiru."
Bego: "Ma vidi ove kiše! Eto koliko Bog drži do svoga blagdana!"
File: "Baš."
Bego: "A možda slavi ko i ja kad nešto slavim. Napijem se i radim pizdarije."
File: "Ovo se najbolje odmah napit."
Bego: "Opiću se ko majka."
File: "Zar ti majka pije?"
U utorak, konačno koncert. Ne pada kiša, ali dere bura. Hladno ko na sjevernom polu.
Bego: "Šta je ovo? Jučer kiša, a danas bura. Baš nas onaj gore zajebaje. Jedva sviram, žice su toliko hladne da se lijepe za prste."
Leon: "Ima li ti gitara grijanje?"
Bego: "Nema."
Leon: "Kako nema? To je električna gitara!"
Dan poslije, najranije ujutro oko 11, Bego ide u studio Marija Božića snimit neku pjesmu. Zatiče ga kako čita Begizme.
Mario: "Evo samo da se poserem pa možemo počet. Svaki dan čim ustanem, odmah moram na WC."
Bego: "Znam. Kad ustaneš, govna se skotrljaju dolje i vrše pritisak na guzicu iznutra."
Bego: "Božić, Božić... odakle mi je poznato to prezime? Je li tebi onaj Uskrs nešto u rodu?"
(nastavit će se)
Post je objavljen 27.03.2008. u 14:22 sati.