To kapljice padaju u lokve. Kapljice kiše. Zar ih ne vidiš? Puno mi značiš. Zbog tebe sam još uvijek dijete, ali to ne znaš.
Volim skakati po lokvama i imati mokre noge. Znaš li da hodam otvorenih usta dok pada kiša? Samo da nije kisela… volim svoj jezik
…
Želiš me vidjeti, kao i ja tebe.
Daleko si. Ne vidiš kapljice, ne voliš lokve, a ni kišu.Voliš mene. Trebala bi i kišu i lokve. Trebala bi biti tu da vidiš kako sam sretan kada sa obje noge silovito skočim u lokvu. Imam rezervne patike i čiste čarape, ne brini.
Odrezao sam kosu, bila je pre duga. Bila si sretna kada si ju gledala ispod sata na Jelačićevom trgu.
Ne znaš ništa o meni. Znaš samo da sam imao rasparane i prljave hlače. Dala si mi jabuku, 505 sa crtom i bocu soka. Platila si mi kavu.
Držala si mi ruku u malom gradu uz more. Prvi poljubac. Klišej, najbolji ikad…
Možda je već kasno
Post je objavljen 23.03.2008. u 04:00 sati.