Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/nymphea

Marketing

Post prije Uskrsa! Ili votevr ;-)

Kao što Neki kažu: vidi me se ovdje svaki kvartal jednom – pa, rekla bih, sasvim dosta. Mislim da su moji postovi čist dovoljno dugački da imate što čitati tri mjeseca. Toliko je u njima bedastoća da vam treba i više od tri mjeseca da ih probavite, pa je to onda okej. Jel? Kao što vidite, sad smo došli u fazu da ja vama objašnjavam kako je to što ne pišem za vaše dobro. Budući da je moj posao gotovo pa u diplomaciji, očito je otkud crpim znanje.
Enivej, ja vam ne stignem pisati, ali će zato Guzonja preuzeti pa vam napisati kako se on u posljednje vrijeme provodi (imajte na umu da smo mi, preostali ukućani, samo kolateralne žrtve)! Tko ovo prevede, svaka mu čast!

Bok!
Ja sam Ja(n), Guzonja. Moja mama nema vremena pisati za puterom. Ona kuha juhicu. Kad ja dođem doma iz vutića, ona odma ide kuvati juhicu. Sa mukom. A ja jaaakooo volim papati muku. Mama guli mukicu i ja je onda gickam. Meni je jako fola kad gickam mukicu jel onda pljunem u ruku i gedam: uuuu, kaka muuukiiiicaaa, sva sitna, naribana. Ponekad mi malo ispadne na pod pa mama uzme malice i onda mola bisati. I onda sve smudi. Ja jako volim sjediti poled mame kad kuha. Onda ona meni da da ja mešam juhicu. Ponekad plolijem i sve bude jaaaakooo pujavo. Onda me mama spusti na pod i pošalje me da se igram. Ja vozim svoj didi. Jako buzo. I imam sudar. I tako se jaaaakooo sudalim da sam u nedjelju lazbio badu. Pao sam na olmal kod tejevizoja i onda mi je isla kuv. Mama me ispljuskala s hladnom vodom i stavila mi je lucnik, pa smo buzo isli u bonicu. Mama nije mogla zavezati cipuje, a tata je imao majicu naopacke. Seka je u bonici tukla aparat za vodu koji joj je pojeo 4 kune, a meni je sticek doktoj zajepio badu. I stavio fastej. I onda mi je pokazao mapu kako keki i ja sam bio jaako setan. Kaaakaaa maaapaaaa…. Ja jako vojim mape, one imaju zajicu i jako keke i ja zato stalno pajim keko. Tata onda viče: gasi svjetlo, Jan, ako u sobi nema ljudi. A ima judi, ja sam ljud. I zato palim keko. Mama mi je nakon Božića ostavila mapice u sobi, u vejikoj vazi. Cunena je potugana, a zejena i pava lade. Mama tamo ima i neko lisce. Ja to tugam. I dajem Maci da papa. Maco Gugo nece papati lisce. On meni da pusu i skakja me bukovima. I piki na podu u kupaoni. Mama mu je lekla da ce ga obesiti za jaja. Hihihihihi. Maco ima veeeejikii jep. Ja uzmem Macu za jep i odvedem ga u sobu da sazemo kocice. Molamo sagati kocice i paviti gajazu i nel. Za moj atić. Atić pava u gajazi i ide koz nel. I moj tata ide koz nel kad mene vozi iz vutica. Isto ide buuuzooo. Ne smijes ici buzo koz nel, da ne lazbijes badu, taaataaa! Ja jako vojim ici van i tucati po paku i bati ceče. Ceče je u tavi i miši, a ja onda kišem. I volim se voziti mabajem. Mama i ja ponekad mabajem idemo u ducan kupiti bončiće. Ja jako vojim papati bončiće. A vojim papati i babuku i kuzicu i papiče i kuva i sija i jaje. Najvise vojim papati juvicu i gaškiče kod bake Acice. Baka Acica mene čuva kad imam bubano gujo i kad u nosu imam mucice. Baka Acica bise Janu nos, daje Janu sibupa i kuva juhicu. Danas idem u vutić. Vutić aja preko vikenda. U vutiću imam puuunooo pijatelja: imam Dolu, Lalu, Fana, Domika, Popipu, Bunu i Nel. I tetu Anu i tetu Amajiju. Jucel smo bojali jaje. Pusticima. Ja sam bojao i majicu pusticima. Uzeo sam cunenu i zejenu boju. Mama mi je lekla da je i Van Gogh volio cunenu i zejenu boju. Moja je mama doba i ona guli Jana. Ona meni peče kače i kuv. A i tata je dobaj jel mi kupi meko. Ja vojim piti meko i moj tata ide u ćan po maku kupiti meni meko. Vojim i seku jer kačemo po njenom kevevu i sušamo muziku i pevamo. I seka voji meko. Moja seka je jako menši-menši. A i njena pijatejica Palila je menši-menši. I ja sam menši-menši kad mi tata posudi svoje načale za sunce.
A sad vas gujim i dam pusu. Bok! I Ćajo!

Image Hosted by ImageShack.us


E, tak… sad imate zanimaciju – možete si ili strgat očne jabučice i sive vijugice na ovom tekstu i pokušati razaznati što moj malac priča ili me sterat kvragu! Enihau, ja vas i dalje volim i sve vas čitam kad stignem i kad mi se da. U međuvremenu se dobro odmorite, napapajte šunke i jaja i luka i kolača i svega ostaloga. Mi vodimo djecu na selo, tamo ćemo jedno i ostaviti, a drugo vratiti doma. Moraju djeca vidjeti zelenu travu, zeke i njivu, prije no što nam selo sasvim izumre. Kako je krenulo, u ruralnim sredinama će još živjeti samo starci, čudaci i pokoji plotnjak. A možda i ja. Puuusek!

P.S. Evo, da baš ne budem jako zločesta, dat ću vam par hintova: Muka – mrkva; mapa – lampa; nel – tunel; menši-menši – fensi šmensi…


Post je objavljen 21.03.2008. u 11:55 sati.