...ne znam kak da počnem, sve se mijenja. Tko bi rekao da ću kad počnem radit više cijeniti vrijeme koje provedem doma ili s prijateljima, hm...a tek vrijeme za izlaske. Eh, da...jedva čekam suboticu. Danas imam slobodan dan pa skačem, plešem, pjevam...uživam u tome što je cijeli dan moj. Sve sam si sredila jer se još nisam navikla na to da uz posao moram i nešto doma napravit... hihi, da mi vidite mamicu. Jadna će poludjet uz mene, al jednostavno si ne mogu, tj. ne znam organizirati sve kak spada. Uhodavam se i obećajem sama sebi da ću pokušat... nekak bježim od ˝doma˝ i ne podnostim stalno ˝kvocanje, kokodakanje, pametovanje˝. Puno toga se događa i imam važnijih problema od slušanja, ˝zašto ovo?, a kak sad ono?, a kaj je s tobom?˝...blablabla...GIVE ME A BREAK!!! Polako se uspinjem u svijet odraslih i shvaćam da neke stvari ne mogu uzimati samo tak... vidjet ćemo kud će me ovo dovesti, al svakim danom sam sve više uvjerenija da želim upisati fakultet...i to ono što sam htjela. Ovaj posao nije tak naporan i uz njega se može ležerno učiti pa zašto ne...
Tolko od mene zasad...
Post je objavljen 13.03.2008. u 17:08 sati.