Srijeda je. Dan prije mog nadražeg dana. Uobičajen dan danas.
U 5.30 s mamom na posao (zbog operacije joj pomažem da se ne napreže). U pol 8 krećem na svoj posao. Da se malo odmorim jel.
Od 8 do pol 10 gugltokam sa svima koji se nađu na gmailu. U tom vremenu dolazi i ON na gmail. O Njemu u jednom drugom postu. Ili bolje ne.
Onda dolazi R. Onda poskrivečki pišem Njemu, al da ne vidi Ona jer ak Ona vidi da sam na netu izletit ću s drugog kata naglavačke. Onda trčim u drugu sobu na komp. od kolegice (da ne prekinem konverzaciju s Njim). Onda On ode radit. Pa moram i ja. Jer em je Ona tu, em Njega više nema.
A onda usred posla ko za vraga kad se taman primim izvještaja, hop. Evo Ga opet. Koncentracija pada i misli se sele isključivo na gmail. Onda opet jedno oko na kompu, a drugo na vratima da vidim kad R dolazi.
Umorna sam. Oči me peku. Jedva čekam sutra. Plavo. Moja najdraža boja. Da.
Update: Pljoskice pijem po gutljaj nakon svakog ulaska R u sobu. Pa to nije uvijek isto. Al svih 9 je gotovo do 17 h kad idem kući pjevajućiiiii ....
Post je objavljen 12.03.2008. u 15:13 sati.