Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/rockywitch

Marketing

Time marches on... Childhood memories are gone. Years are passing by... But, where am I?


Pune 2 godine.
Nevjerojatno je kako vrijeme prolazi.
Trenuci se gube jedan za drugim u neizbjeznoj konacnosti nasih zivota.
Zivite li?
Iskoristavate li svaku sekundu?
Naravno da ne.
Toliko vremena ostalo je izgubljeno.
Ostavljeno.
Razmisljah o prosle cetiri godine.
Dolazak u prvi razred cini se kao jucer.
A toliko se toga promijenilo.
Toliki ljudi prosli su korz nase zivote.
Toliko boli i srece ispunjavalo je nasa srca.
Uopce se ne snalazim.
Previse pitanja stoji neodgovoreno, previse je krivih odgovora na prava pitanja.
Ne znam. Zbilja ne znam.
Iako se drzim za optimista, ponekad sam realna.
Ali ja uvijek trazim nacin kako pobjeci od realnosti.
Ali nekako mi sve vise ne ide.
Dosli su trenuci teskih odluka i znam da ih moram donijeti.
I biti spremna na posljedice.

And If you listen very hard... The tune will come to you at last.

Zivoti se gube...
A ne znaju ni sami zasto.
Bit ce da ih je vrijeme savladalo.
Sve ce nas jednom.
A do onda..

Be a rock... And roll.

R.I.P.






In kje so meje za katerimi več
ne uživaš sanj?
In ko na samem zamižim in ujamem
Svoje misli ko dojamem
Da na sredini pravo mesto je zame

Na sredini se vesolje odpre
Na sredini lahko delam vse
Ne obremenjuje me kaj imam
In kaj poznam
Okoli sebe najdem in spoznam
Vse kar rabim tam

Ko ne obstajajo zmage porazi in en sam cilj
Ko ne obstaja več
tisti moment ko ne veš kaj bi
Ko se zavedamo da vse kar se sveti ni zlato
Le na ta način
in nam mnogo lažje bo...




Post je objavljen 07.03.2008. u 11:31 sati.