Puno se toga dogodilo od posljednjeg posta. Većinom dobre stvari. I bitne. Bila sam na maskenbalu, po prvi puta u životu dobila pisamca za valentinovo (nije bitno što su pošiljatelji cure iz razreda ;-D), štrajkala sam, i dobila 2 stipendije.
Štrajkala sam zbog cijene autobusnih karata, baš kao i sve srednje škole u gradu. Unatoč glupim izjavama i debilnog ponašanja neodređenih osoba, osjećala sam se revolucionarno. Smiješno, ali...
Od te 2 stipendije, jedna je manje bitna. Ova 2. i posljednja mi znači i previše. Tom stipendijom sam dokazala sebi i svima drugima da ipak mogu postići nešto veliko, iako dolazim iz (pre)male sredine. Potest ex casa vir magnus exire, rekao bi moj profesor latinskog.
Naime, dobila sam stipendiju za treći razred u jednoj od britanskih škola. I sad ne prestajem razmišljati o tome, iako ima puno (zasad) važnijih stvari kojima bih se trebala pozabaviti. Kao, recimo, ocjenama, jer su mi ocjene...pa...nisu dobre. No, svečano obećajem da nakon što napišem ovaj post idem učiti. Normalno, prije toga ću svratiti na facebook. =)
Dakle, dobila sam tu stipendiju. Naposljetku se sav moj trud i požrtvovnost mene i mojih roditelja isplatio. Mislim da nije bilo sretnije osobe od mene kada sam primila e-mail u kojem me obavještavaju o stipendiji.
Sada željno iščekujem dan polaska, jer sam nestrpljiva i zanima me kako će to sve biti. Nadam se da će sve biti super, ali i da ne bude, to je jedno iskustvo više.
Jako mi je bitna podrška osoba do kojih mi je stalo, jer vidim da im ipak nešto značim. I koliko god oni možda bili tužni što idem, ipak su sretni što mi se ispunila jedna od mojih želja i zbog toga ih poštujem još više...
Post je objavljen 04.03.2008. u 15:42 sati.