Seljak je imao štence koje je nameravao prodati. Zalepio je reklamu o prodaji štenaca, i narednih je dana većina štenaca bila prodana.
Jednog mu je dana prišao dečak i rekao "Gospodine, želim kupiti jednog od Vaših štenaca."
"Pa," reče farmer brišući pritom znoj s vrata, "ovi su štenci fini rod pasa, i prilično su skupi."
Dečak je spustio glavu na trenutak. Tada duboko zavuče ruku u dzep i izvuče čitavu šaku sitniša i dade ih seljaku.
"Imam 39 centi, jeli to dovoljno da pogledam ?"
"Naravno, " reče seljak.
I sa zviždukom, seljak dovikne "Dolly, dođi!".
Iz kućice za pse dotrči kujica Dolly sa četiri male krznene loptice. Mladi je dečak pritisnuo lice uz žićanu ogradu. Oči su mu plesale s užitkom.
Kako su psići stizali k ogradi, dečak je video još nešto blizu kućice. Polako, još se jedna krznena loptica približila; vidljivo manja. Psić je imao kržljavu nogicu i nikako nije mogao hodati u ravnini.
"Želim ovog" reče dečak, i pokaže prema najmanjem psiću.
Seljak je je kleknuo kraj dečaka i rekao "Sine, ne želiš ovog psića. Nikada neće biti u mogućnosti trčati i igrati se kao ostali psi."
S tim odgovorom dečak se odmaknuo od ograde, posegnuo za nogavicom i počeo je zavrtati prema gore. Otkrio je seljaku dve čelične šipke koje su se protezale sve do stopala - gde su bile spojene s umetnim stopalom. Pogledao je seljaka i rekao :
"Vidite gospodine, niti ja ne trčim predobro - a štene će trebati nekoga tko razumeje."
Svet je pun ljudi koji trebaju nekoga tko će ih razumeti.
Post je objavljen 12.02.2008. u 19:57 sati.