Kako sam i obećao...uz svu moguću jurnjavu, šopinge, obavljanje zadataka koje ima jedan mladi otac i suprug našlo se vremena i za nešto duže druženje s pesonjom.
Savski nasip bilo je mjesto...vrijeme je bilo između šopinga i spremanja ručka...sasvim dovoljno vremena da se u dva dana ishoda nekih skoro pa 15 kilometara...ooop je je, fora je bilo malom pesonji ludom.
Nije vadio njušku iz trave...sve se budi pa je tako okruženje prepuno mirisa koji idu uz odlazak zime a polagani dolazak proljeća...izlaze i bude se kojekakvi poljski miševi i krtice...kukci, mušice, komarci...sve je to bilo interesantno malom ludom psu...tako da je nekoliko komaraca stradalo tako što ih je mali pas visokim skokom i preciznim škljocom ustiju pospremio u vječna lovišta.
No ipak je malom psu najinteresantnije bilo novo iskustvo...koje...po prvi puta ga je gazda pustio da odjuri zaplivati u Savi. Ma...nekako mi Sava nije mjesto za kupanje, ali kako svakodnevno primjećujem sve više ribiča uz vodu tako sam se nekako ohrabrio ispuniti malom ludom psu tu stalnu želju da se s nasipa sjuri u vodu. Ajme veselja...prvo me pas u čudu gledao i pitao jel se ja to šalim, a kada je shvatio da je moj otpust bio za zbilja...fijuuuuu...dvadeset minuta mali ludi pas je skakao po plićaku, plivao, vadio grane iz vode pa jurio do mene da se otrese...valjda misleći da je meni fora biti skroz mokar...i tako...ludilo...
Još smo tijekom šetnji sretali baš neke fora i druželjubive pse pa je bilo i jurnjave i skakanja i zajedničkog kopanja rupa i još kojekakvih psina...fora su bili svi ti psi...baš onako slobodni kako bi i sami ponekad poželjeli biti.
Naravno, to je malom psu sve sitno i ne može ga izmoriti pa smo prije večere morali napraviti bar još krug po kvartu...krug po kvartu je šetnja od 45 minuta...dakle ne baš tako kratka šetnja.
I eto...koliko je do narednog vikenda...ahhhh...
Post je objavljen 11.02.2008. u 10:42 sati.