Marketing
pali anđeli su dobili krila . . . . . . . . . . . .
Heeeeeeeeeeej!
Evo mene ! 
Svaki dan visim na netu , a nikako da napišem neki novi postić. 
A nisam imala baš inspiracije ;D 
A škola … jooooooooj
… bolje da ne pričam o tome …
Sigurno se pitate : kakav je sad to naslov ? hoće li opet biti filozofiranja ? 
Da vas utješim : neće :D 
Možda malo…
Ugl, da ja počnem sa pričom : 
Prošle godine sam bila na LiDraNu sa anketom Čašica ili boca – problem ili ne ? ( e , tada su bila drugačija vremena , pisala sam o nečemu o čemu pojma nisam imala , hehe :D ) Jako mi se svidjelo pa sam sama sebi rekla : ima da ideš svake godine , ima da napišeš bilo što , samo da opet ideš. I , evo , napisala ja jedan jako zanimljivo rad o
Depresiji , samoranjavanju i palim anđelima. 
Prva verzija je nosila ime PALI ANĐELI UMIRU NA ZEMLJI , da bi sad na kraju otišla na LiDraNo kao ANĐELI POLOMLJENIH KRILA.
Sad se sigurno pitate odakle joj ta tema ? 
Pod tjelesnim, kada se izvlačimo i ništa ne radimo , tj , sjedimo na klupi , zujimo , tračamo , nekad znamo i gledati slike na tuđim mobitelima . budimo iskreni : bar svaka cura ima neku depresivnu sliku fallen angel tipa . nemam pojma zašto , meni su te slike bile simpa pa sam ih počela skupljati. 
Drugi dio priče je to rezanje. Znala sam da je nekoliko mojih prijateljica to radilo … pogotovo nakon ljubavnih krahova… pa, igrom li slučaja, i meni se to bilo dogodilo krajem 11. mj ( evo , opet ja o tome 
… )
Ali , kako sam ja prevelika kukavica , nisam imala dosta muda i žilet u ruke i rezati se . ja sam se posvetila pisanju. Znala sam što su te djevojke , i općenito , svi vi koji ste se rezali osjećali. Tu abnoralnu količinu boli koja ne može van . neki se sjete pa si naprave malu ranicu ne bi li bol počela teći van. Upali to…. Samo , problem je u tome što se bol vrati , i to još jača , a rana počne zarastati i ostavi ožiljak. Što tada napraviti ? još veću crtu ili promjeniti metodu ?
Savjetujem vam ovo drugo. Ima li koristi od tih ožiljaka ? mislim , da bi oni mogli vratiti meni ili bilo kome od nas naše bivše dečke ( ili za onih par pripadnika muškog spola : cure ) , ja bih bila među prvima koji bi se izrezali…. Uf, ovo je i meni bljutavo zvučalo , hehe …. 
Ali , od njih nema koristi. Želimo li da nas kasnije podsjećaju na ovo loše razdoblje? Na te kretene koji nas nisu bili vrijedni ? znam , teško zvuči sada to slušati , ali , pogledajte : to ja pričam ! ja !
Ja koja sam još u prošlom postu plakala za bivšim i mrzila vas jer ste mi govorili da me nije vrijedan i da krenem dalje !
ja koja je skupila muda i pričala sa njim i rekla mu da ga voli ( iako zna da on ništa približno ne osjeća prema njoj) !
ja , koja sam se ustala nakon 2 mjeseca ležanja u tami i plakanja ,
Ja , koja sada ne napravim samo 2 koraka pa se opet bacim na pod i plačem ,
Ja koja sada opet uči hodati
Ja koja se opet smijem od srca ,
Ja koja sam se vratila iz mrtvih i sada idem punom parom naprijed ,
Ja , mali i beznačajni anđeo koji je opet dobio svoja krila …
A sad da kažem kako sam dobila svoja krila : idem dalje na LiDraNu !!!!!!!!!!!!!!!!!! 
U trenutku kad sam čula ime svojeg rada među onima koji idu dalje , došlo mi je da zaplačem od sreće !
U to sam uložila toliko truda , dala sam dio sebe , dio svoje tuge , dio … hmm , čega još dio… ugl , kontate što želim reći.
Kad sam čula da su moji anđeli prošli dalje , u meni je počelo neko ludilo ! došlo mi je da počnem vrištati i skakati. Najviše sam željela da je ON tu , da me sada vidi ….
Da me vidi kako sam pobijedila sve demone tuge i boli koje mi je on poslao , onaj luđački i divlji sjaj u mojim očima , da je samo vidio kako su mi se vratila krila i kako su sve rupe i ožiljci zarasli ….
O majko mila , kako samo serem… a čujte , nisam ja kriva… to pričaju one 4 čaše Graševine iz mene ;D
Kasnije sam nastavila lov na nove komade , ali nije bio nešt uspješan.
Samo sam parila oči i puštala sline …
Ili možda pak ne ? možda je ipak nešto zapelo u moju mrežu….
Da li je to puka slučajnost što smo ON ( nije stari jedan novi je ) i ja opet završili na LiDraNu? Ili se to Bog malo igra sa nama ?
I kad sam mislila da je otišao kući i da ga više neću vidjeti do sutra kada budemo ista smjena , on se pojavi u pekari na putu do kolodvora i maše mi….
Jesam li ja to uspjela ? da li ću sa novim krilima odletjeti dalje od onog nesretnika što me toliko patio i otići k ovom ? 
Nažalost , postoji još par prijatelja ( Boja & Grga da budemo precizni ) koji me nagovaraju da probam pričati još jednom sa njim ?
Trebam li to napraviti ?
Nadati se njemu ili ovom novom ?
Pustiti da me još jednom povrijedi ? jednom sam preživjela , tko zna hoću li još jedan njegov odlazak uspjeti ?
Ali , ipak , nikad nisam dobila povratne informacije na onaj razgovor….
A dobro…. Neću vas patiti više :D
I , da , moram se sa još nečim pohvaliti :
DOBILA SAM NOVOG PESEKA !!!!!!!!!
Moj mali dečkić nema još ni ime …. To je bila ljubav na prvi pogled…
Njegove male bijele šapice , crna njuškica ili pak on u cjelosti me osvojio.
Čini mi se da ovo valentinovo ipak neću provesti sama 
On će biti uz mene
Mislim da je napokon došlo vrijeme da prebacim bleeding love od Leone Lewis i da počnem slušati nešto veselije… 
Pa dajte , živi se samo jednom ;D 
Nemojmo plakati , bolje da se smijemo , jer , onaj pravi , ima da dođe kad-tad…
Samo , treba to dočekat : ( 
Pusa & poz 
Do sljedećeg javljanja
P.s. hvala na komentarima : )
Post je objavljen 03.02.2008. u 21:58 sati.