Eo ljudi dva u jedan, ovako nešto se ne događa često premda..., ugl nisam mogo a da ne podijelim s vama današnje, odnosno večerašnje tj. prije satvremenišnje iskustvo.
Dakle dogovorih se ja sa kolegom i vanjskim suradnikom Juricom da idemo u MC donalds, i ni pet ni šest on reče da ja u osam moram biti na stanici tu. I sad krenio ja na vrijeme u pet do osam, kako bi stigo čak i RANIJE.
I sad đavo ne da mira moram ja kroz naselje, kad odjednom čujem dozivnanje iz mračne bukse. Dođoh tamo pružim ruku i pozdravim sve, kad ono odjednom dvije ninđe crne ko mrkli mrak, skoče sa krova vrtića i kažu mi nešto u stilu: "Dečko nemoš ič"...
Ja poludio, spucam prvog, drugog, trećeg, i zajeb, nije bilo trečeg, zavalio sam malog Marka, al oke je sad. I tako simultano tučem obojicu i kreno ja put stanice, jer sam čuo da tramvaj došo več. I odmakno se ja jedno pešest metara kad čujem: "fiiiijuuuuu" i ono malo peckanje tam iznad bubrega.
Okrenem se ja i vidim peder usrani mi šurikena zavalio u leđa. E zamračio sam, uzo sam šuriken i nacrto mu treče oko na šupku. I još bi se ja igro sa njim da me nije Jura bijesan nazvo i pito di sam. E sad bio bed, moro sam lagat da sam na stanici, onako uvjerljivo rekoh da sam na stanici da ga čekam, al ovo je bila izuzetna situacija kada je Jura več bio na stanici, pa me uhvatio u laži jebiga, ne događa se često ali za sve postoji prvi puta.
Evo sad mi mama zašila ljubičastim koncem ranu od šurikena, proči če do sutra, jbg sutra su na repertoaru neke druge ninđe :D
SAVJET DANA: Nikad se ne kačite sa ninđama koji bacaju šurikene ko pomahnitali.
Post je objavljen 01.02.2008. u 17:29 sati.