Marketing
Nakon duugo godina...
Kate se usudila ući u blog editor i napisati post! 
Molim jedan pljesak... Hvala, hvala...
Što da vam pričam? Užas od škole je počeo, ispita je već po tri na tjedan... A ja ne mogu u školu... Naravno, blago meni, ovo ono... Ja bi rađe u školu, teže je nadoknađivat. 
Nadalje... Ulijenila sam se užasno, radim manje nego u osnovnoj, past ću razred.... (dobro, neću (valjda) ali ću proći s 3...) Shvatila sam danas da sam glupa. I da ništa ne znam.
Također sam shvatila kako neki ljudi jednostavno nisu fer ali kad te osobe to ne kuže džabe ja govorim... Ponekad mi dođe da se prestanem truditi, prekinem ludilo, ali nisam ja dovoljno jaka za to. Ne mogu, preteško je samo otići. Preteško je odustati, iako znam da je uzalud. I nikada to neću niti ne bih htjela učiniti. Kao što nikad ne bih htjela izgubiti neke osobe do kojih mi je stalo, iako njima nije stalo do mene. I vjerojatno nikada neću reći stvari koje želim reći, iz straha, ii kad bih znala da ništa ne mogu izgubiti, meni se to čini jako puno.
Neke osobe me znaju jako naživcirati svojim komentarima. Koliko je pametno o tome tu pisati, ja to neznam. Jednom sam toj osobi to već rekla, i još jednom ću reći jer ne mogu još dugo to podnositi, počnem se tresti koliko me neki njeni/njegovi komentari živciraju. A da ne govorimo koliko puta sam svima rekla da prestanu ponavljati jednu te istu stvar, i onda ispada da je iz sasvim krivih razloga.
Pa ovim putem poručujem:
Da, osobi koja će se ovdje prepoznati reći ću da me ni to ne živcira toliko. Ne kod nje. A ako netko drugi pročita, pa čuj, ne znam tko si, možda se i odnosi na tebe... 
Dakle, još jednom molim za razumjevanje ako sam prilikom ovog posta, izgubivši živce, malo i pretjerala. Ispričavam se svima koji se možda nađu uvrijeđeni, to mi je najmanja namjera. I ispričavam se svima što neće razumjeti ovaj post. Samo hrpa blebetanja.
Pozdravite uz veliki pljesak the great
Miss Katey! 
Hvala, hvala, i ja vas puno, puno volim! 
Post je objavljen 28.01.2008. u 20:59 sati.