…na skoro svaki moj komentar koji ne cuju svi…ne cuju, ni jedno ni drugo…
hm…nije ni poceo, a post vec ima ukus nekog toplog bljutavog slatkasto razvodnjenog alkohola… :)…e zato ja pijem gorko pice….da ublazi sok nakon neke vrste razocarenja kad shvatam da sam bila u zabludi …ali, vrlo brzo, B. svojom recenicom (njemu samo usputnom informacijom) rasteruje i najmanji razlog za razocaranje, a zabluda nije ni bitna vise, samo mi je malo smesno…i tako, dok ja pijem svoje pice, slucajno hvatam B.ov pogled upucen nekome i shvatam da stize…ne vidi me. seda za sto preko puta…kako izgleda? a i nije neki tip, al ima tako nesto jebeno dobro u sebi…dobro u onom drugom smislu…ma zgoooodan jeeee…meni jako ;) ..ugleda me. svasta si kazemo pogledom…dolazi, ljubi me..(ljubi me!)..a dobro, u obraz, al ipak :)…malo se ispricamo…odlazi za svoj sto (kod nas nema mesta)…opet si svasta kazujemo pogledima i oboje se pravimo ludi na iste situacije u istim trenutcima…obozavam to!...shvatamo da je dosta ludiranja i on se priblizava, sa pivom i drugarom…cuva mi ledja ;)…B. pravi pauzu, pridruzuje se…zezamo se, smejemo, B. mu seda na mesto koje je snimio i koje sam ja snimila za njega, pravi pometnju…exe je isto tu. sedi do momka s gitarom, ja do njega, on iza mene…ali onako, pod savrsenim uglom, tako da moze da cuje svaki moj komentar, tako da mogu da cujem svaki njegov smesak….pricamo. skoro da me grli…sestru malo zapostavljam, a bila sam joj skrivila nesto, trebala sam da budem dobra i fina :)…al dobro…pitam ga onako bezveze kad pocinje da uci (trebao je odavno da zavrsi fax, isti kao ja) a on kaze ovih dana. ne verujem mu, zezam ga, on misli ozbiljno…govorim mu jos nesto, gleda me u neverici i kaze bas ti hvala…
drugovi ga nesto zezaju, misle da je poludeo…dobacujem nesto sto razumemo samo nas dvoje i on shvata da sam definitivno vise tu nego tamo….sprema se da krene..
govori nesto sto jako dobro zvuci, kao drugima, a upuceno je meni…ja ga kao ne gledam, malo se kao okrenem, a on me kao poljubi…kazem nesto sto je moglo da zazvuci kao glupa fraza, ali nije i on me opet ljubi i zagrli, jako, a nezno…brzo dolazim k sebi ;) i nastavljamo pricu…kratko…opet kaze nesto dobro…odlazi…ja ostajem…
i sve to sto se desavalo ustvari uopste nije bitno…bitno je ono sto se ne vidi…ono sto se vec dugo ne vidi…
exe ne pita apsolutno nista, samo privlaci moju stolicu malo blize svojoj…
e, sad dolazi najbolji deo :)... od 17. novembra 2006. do danas videli smo se tacno 4 puta….ne, nemojte misliti da sam luda i ne sedmi, nemoj mi reci ‘odrast ces'... :)
sta god da je…pravo je…i jako je dobro…
;)
Post je objavljen 21.01.2008. u 22:44 sati.