Evo me opet..ludim..iz dana u dan gubim nadu da ce se javit..da ce mi uljpšat ovaj težak život..evo danas je vec 6 dan kako se ne javlja ni glasa od njega..svaki dan kao idiot idem po sto puta provjeravat jel mi poslao mail,ali onu uvijek stoji ona šugava 0..i to me tako pogodi kad ju vidim kad da mi to radi neka osoba s kojom se znam godinama..
Jucer me je nešto strašno naživciralo..dvije osobe su mi rekle "ma daj odustani od njega gdje je on" to me užasno naživciralo..zar daljina mora biti problem..meni to ne smeta ,ako on osjeca isto što i ja nije bitna daljina..bar ja tako mislim..iako ce vecina vas reci odustani od njega nije te vrijedan..ja znam da cu nastaviti po svom i iz dana u dan.iz minute u minutu cu se nadat da ce se javiti..zadnja 3 dana me obuzeo neki loš predosjecaj..kao da mu se nešto dogodilo i to jako pati..šta ako mu se nešto dogodilo,ako je izgubo nekoga bližnjeg,ako je bolestan..mogu tako u nedogled..a ja tupim sa time da mi se javi i ne razmišljam kako je njemu..postala sam sebicna iako to nisam htjela..jednostavno sam htjela biti na jedan dan sretna..juecer kad sam otvorila mail i ugledala 0 uzela sam mobitel i poslala sam mu sms koji je glasio ovako..*zar sam rekla nešto što nisam smijel..da u 5 dana nisi našao 5 miinuta da mi odg na mail..nije fer prema meni*..poslala sam mu iako sam se nekih 5-10 minuta osjecala lakše..kasnije je opet se pojavio u mojoj glavi onaj zašto..koji me prati iz sata u sat..
Ne znam kako cu više dalje..kako cu opet preci preko svega i uzdigunte glave bez suza u ocima izaci na ulicu..ne mogu..zatvaram se u sebe i pitam se po tko zna koji puta...šta sam opet krivo napravila da me je sudbina opet zakinula..zašto uvijek baš mene..zašto sam baš njega morala sresti.zašto se baš on zagledao u mene.zašto se baš nasmijao,zašto ej rekao da me se sjeca kad sam mu poslala prvi sms..vjerovatno bi sve bilo drukcije sad i sigurno mi postovi ne bi bili ovako ubedirani..ali opet je ta vražja sudbina se umiješala i kad mi je sve dobro krenulo ona je stala i kao da je rekla"ne nece dalje tako"..a ja opet ostala sa 1000 pitanje bez odgovora..
Do kada..da mi sad na neki nacin saznati da nece ništa biti on njega odustala bi odma da mi kasnije ne bude još teže..ali nešto u meni kao da me tjera da svaki dan procitam svaki mail koji mi je poslao i prelistam sve sms-ove..i mislim da me to drži svih ovih dana..ponajviše ona recenica tj. pocetak svakog njegovog maila ili sms-a koji glasi *male plave okice* jedino me to drži i jedino mi to ovih 5 dana izaziva osmijeh na lice..
Znaci mi nešto,nešto više od svih do sada jel svaki dan mi je težak kad se ne javi i svaki mi dan uljepša kad se javi..iako cete vi reci da je to normalno kad ti se netko svidi i da mi se "romanticni decko" sviđa na iste nacine kao i svi decki u mom životu..ja se necu složit s tim..on je nešto posebno u mom životu i u mom srcu i nadam se da cu imati i priliku ptkriti što to je..
I sutra ce poceti novi dan i ja cu kao i svih ovih dana cim se spojim otici prvo provjerit mail..i nadati se da ne stoji vražja 0..
Hvala vam svima na komentariam i na potpori koju mi dajete..
pusa od izgubljene u ljubavi..
Post je objavljen 04.01.2008. u 20:29 sati.