Sada sam postala sigurna u svoja osećanja. Znam što želim.
Želim mog D. kraj sebe ali ima tu problema koje treba rešavati.
Bila sam u vezi u kojoj su se problemi taložili i nisu se rešavali jer je uveka bilo vremena za njih.....uvek sam imala strpljenja i razumevanja. Prelazila sam i praštala laži i prevare. Bila sam povređena milion puta, samo kad se setim koliko je noći prošlo sa suzama, koliko je besanih noći u mom životu bilo....
Ne želim da se tako nešto dogodi ponovno.
Volela bi da je on onaj pravi čovek za mene, da ga usrećim i on mene. Toliko sam bila sigurna da je naša priča posebna, da je sudbina htela da se upoznamo, ali danas sam osetila nesigurnost. Nije to ona nesigurnost u pravom smislu te reči nego nešto kao da me je vratilo korak u prošlost.
Ne upoređujem bilo koga, niti mogu, niti želim.
D. je nešto posebno u mom životu.....zaljubila sam se i zavolela ga jako brzo, možda baš iz tog razloga jer to ono što sam želela oduvek.
Muškarac koji je ozbiljan kad treba, koji zna biti i nežan i grub, duhovit i pažljiv.
Doček Nove godine je za nekoliko sati a još uvek ne znam da li ćemo biti skupa.
To je ono što povezuje moju prošlost i ovo sada.
Preošle godine mali je otišao sa njegovim " drugaricama " da bude za doček a ja sa svojim društvom.....sa njim je bila i bivša devojka i devojka sa kojom me je varao.....Prvi poljubac u Novoj godini nije bio naš...
To se sad ponovno događa. D. će biti zauzet, sin će bit kod njega i mi nećemo biti skupa. Moj prvi poljubac u Novoj opet neće bit sa osobom koju volim i koju želim kraj sebe.....
Da li moja dobrota i tolerancija imaju granicu ? Pitam se kada ću nekome biti sve na svetu i kada ću nekome biti toliko draga da želi samnom podeliti sve lepe trenutke? Da li je meni suđeno da mi svaka sreća kratko traje?
Na žalost opet je prošao dan bez mog osmeha, bez osećaja sreće.....
Uznemirena sam. Pokušala sam sa D. da razgovaram ali nije vredelo....povisio je ton, upadao mi u reč, naprosto nisam mogla da mu kažem kako se osećam i kad bi bilo što rekla kao da nije shvatio.....
Ljubavi, volim te i mislim da si nešto najlepše što mi se desilo u životu. Vratio si mi osmeh na lice, vratio si mene da ponovno budem ona nasmejana devojka puna života. Izvukao iz mene reč OBEĆAVAM koji pre nikad nisam izgovarala. Poželela sam da te imam celi život kraj sebe, da imam decu sa tobom iako smo toliko malo vremena skupa. Na toliko načina sam pokušala da ti pokažem koliko te volim....veruj mi da pokušavam da se saberem. Nije dovoljno samo da se voli u vezi...potrebno je mnogo više, razumevanje, tolerancija i žrtvovanje. Spremna sam da sve prođemo skupa i da rešimo sve probleme koji su oko nas. Znaš li ljubavi da ti i ja nemamo problem između nas, nego su to problemi koji nas okružuju? Znaš da se možeš osloniti na mene i da možeš raučnati na mene u svakom momentu? Želim da znaš da sam tu kraj tebe i da ću uvek biti. VOLIM TE D.
Post je objavljen 31.12.2007. u 02:10 sati.