Sanjala sam ga noćas..
bio je ponovno u mojim snovima,
no ovoga puta san je bio poput jave...
Tako realan..
I probudih se ujutro sva sretna što pomirili smo se...
probudih se u nadi da to nije bio samo san..
no nisam znala..
Trenutak kasnije shvatih kako samo sam ga sanjala...
Svoju ljubav, svog anđela..
bio je to samo san.
Stajali smo slučajno
jedan pokraj drugoga...
pogledao me..pogledala sam ga...
i oboje smo zaplakali...
U suzama rekao je:
Pročitao sam sve tvoje pjesme za mene..žao mi je...
A ja u suzama...plačem od sreće i od tuge..
Drago mi je da si ih pročitao..
I već da ću se okrenuti i otići...
suze u očima..
ne mogu više da ne poludim..
ne mogu više bez tebe...
I taman da ću otići,
ti kažeš:
pa ne preostaje mi ništa drugo nego da te poljubim..
Smijem li?
Pokušaj...
odgovorim i nasmijem se...
I tako smo plakali i smijali se...
grlili se i ljubili se...
i onda probudih se..
prokleto bilo jutro što odvaja me od tebe...
Poći ću sada spavati,
jer kada sanjam te imam osjećaj da me još uvijek voliš..
sanjati je jest jedini način da te imam kraj sebe...
Volim te anđele...
danas više nego jučer
ali mnogo manje nego sutra...
No možda sutra i vidim te...
bilo bi to zaista lijepo...
ugledati te..
iako ne znam je li bolje sanjati te
ili gledati kako izbjegavaš moj pogled u stvarnosti.
Laku noć anđele...volim te...
Post je objavljen 29.12.2007. u 03:29 sati.