Dakle lijekovi su se primili pa sada na psu nema više niti onih sitnih tragova alergije...rane od čohanja zarastaju...ma sve baš dobro.
Odradili smo jučer po onoj zimi jednu žestoku šetnju od sat i pol u druženju sa slatkom i dobrom mješankicom Belgijanera...jurilo se, hodalo se, igralo se, srelo se uz put i drugih pasa, pa se igralo s gazdom malo...i tako...fina šetnjica.
Došli doma...sve super sve odlično...brisali cape...legao pas uredno na mjesto gdje čeka hranu...ali, kad sam stavio dehidrat u posudicu pas niti da makne...ali ono, niti blizu posudici. Onda sam naredio da dođe i sjedne pred posudicu...pustio sam ga tako neko kratko vrijeme i ponovno ga pozvao na hranjenje...pas niti da bi...sve ono okreće glavu i pravi nezadovoljne i žalosne grimase. Pustio sam tako psa da sjedi i razmišlja oko pola sata...svako malo sam dolazio i nudio hranu...bez uspjeha...i onda sam skužio koliko je to pseto stvarno razmaženo i tvrdoglavo...doslovno mu sline cure od gladi i želje da uroni u posudicu, ali ne...on meni želi pokazati da želi da mu dam nešto drugo za jesti. Nije to zato što dehidrat ne valja ili ga pas ne bi slasno pojeo nakon ovakve žestoke šetnje...neeee nije to....pas želi mene natjerati da potvrdim njegovu razmaženost i dam mu nešto drugo za jelo.
Pitate se sada kako znam...dolazim na kraju ove epizode s hranjenjem do psa koji sjedi i slini nad posudicom punom dehidrata i u ruci imam sendvič...pas odjednom živne i upre njuškicu i pogled prema sendviču i krene se slasno oblizivati. Ja pred njime slasno jedem sendvič a pas se luđački oblizuje i cviljuka...a ja, terorista kakav jesam, nedam mu sendvič nego mu uzmem dehidrat i odem. A da vidiš tek onda glumatanja i uvrijeđenosti...za iskidat mi živce.
Tako da...od danas smo i službeno ponovno na metodi...ponudi dehidrat, pozovi psa, čekaj par minuta, ako ne jede uzmi dehidrat...i tako u krug sve dok ili pas ne umre od gladi ili ne počne jesti.
Ah kako mi je lijepo slušati ljude koji su udomili pse...pa kada pričaju kako u svakom koraku tih pasa vide zahvalnost...suze mi naviru na oči.
Post je objavljen 21.12.2007. u 07:33 sati.